Француски лидери неретко прибегавају овој врсти „меке моћи“, док су Италијани и иначе познати по свом русофилском расположењу, наводи ауторка листа „Атлантик“ Рејчел Донадио.
„Да ли је то Европа опчињена Достојевским? Или Пушкином?“, пита се Рејчел Донадио у чланку за „Атлантик“.
Током конференције за новинаре с руским председником Владимиром Путином на недавно одржаном Међународном економском форуму у Санкт Петербургу председник Француске Емануел Макрон је цитирао речи из познатог „Пушкиновог говора“ Достојевског, посвећеног „руском универзализму“. Свега неколико дана касније, током првог обраћања сенату нови премијер Италије Ђузепе Конте позвао се на исти овај говор великог руског писца.
Достојевски је свој чувени говор одржао 1880. године приликом откривања споменика Александру Пушкину. Достојевски је на свој начин интерпретирао Пушкинов роман у стиховима „Евгеније Оњегин“, препознавши у главној јунакињи Татјани „апотеозу руске жене“ и покушавши да окарактерише „руску душу“, наводи Рејчел Донадио.
Писац је закључио свој говор погледима на односе Русије и Европе који су тада изненадили и поклонике Запада и словенофиле – „две руске школе мисли, чије идеје и данас одјекују“.
„О, народи Европе и не знају колико су нам драги! И, касније, ја верујем у то, будући руски људи схватиће сви до једнога, да бити прави Рус управо значи: тежити коначном помирењу европских противречности, пронаћи излаз за европски бол у својој руској души, свељудској и свеуједињујућој, с братском љубављу примити у њу сву нашу браћу и можда, најзад, изрећи коначну реч о великој, заједничкој хармонији, потпуној братској слози свих племена по Христовом јеванђељском закону“, цитира ауторка Достојевског.
Управо је на овај одломак подсетио Емануел Макрон у свом говору на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, као на могућу основу за разумевање Русије и Француске.
„Нашим народима предстоји да превладају све европске противречности, али ми знамо сада, већ смо то сазнали из прошлости, а знаћемо и сутра, како да пронађемо заједничко тло за помирење“, изјавио је француски лидер.
Макрон није први председник Француске који је, цитирајући једног од највећих руских писаца, користио културу и „меку моћ“ да би појачао политичке и економске везе с Москвом.
Према мишљењу Рејчел Донадио, Макрон је један од најобразованијих политичара на савременој међународној сцени.
Истина, то му не иде увек наруку. Француског председника су критиковали што није могао да уз помоћ свог префињеног говора убеди Доналда Трампа да не иступи из иранског нуклеарног програма и да не уводи царине на европске производе.
Позивајући се на Достојевског, Ђузепе Конте је као главну тему свог наступа одабрао односе елите и народа. Уосталом, како наглашава ауторка текста, у говору руског писца та тема нипошто не заузима главно место, уколико га уопште и разматра.
Нови италијански лидер је издекламовао: „Оптужују нас да смо популисти, да идемо против система. Те језичке формулације свако користи онако како му одговара. Ако је популизам када владајућа класа слуша потребе свог народа — овде ме надахњује говор Достојевског о Пушкину о томе да, ако се иде против система, значи да се тежи стварању, односно стварању новог система – онда политичке снаге заслужују такве формулације“.
Конте је мало познати правник, кога су Покрет пет звезда и партија „Лига“ поставили на чело коалиционе владе, прве популистичке владе у једној од земаља-оснивача Европске уније, додаје Рејчел Донадио.
Позивање на Достојевског у његовом говору била је увођење у излагање ставова нових италијанских власти према Русији: Рим жели да се „отвори“ према Москви и залаже се за укидање санкција.
Овај став за Италијане није нов. Италија је увек била русофилска, од стварања највеће комунистичке партије на Западу до пријатељства бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија с Владимиром Путином, објашњава ауторка.
Данас многи предузетници из северне Италије, која активно подржава партију „Лига“, послују с Русијом.
Лидер ове партије Матео Салвини, који је постао министар унутрашњих послова Италије, Достојевског није цитирао. Ближи су му мађарски премијер Виктор Орбан и лидерка француског Националног фронта Марин ле Пен. Салвини је, међутим, поклоник Путинових идеја о очувању хришћанског Запада, напомиње ауторка.