Реч је 440 херца, које је 1939. прописао нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс као идеалну фреквенцију за широке масе.
Доказано је да када звучне фреквенције пролазе кроз одређено средство, као што су вода, ваздух или песак, оне мењају вибрацију материје.
Сви ми у себи имамо одређену вибрацијску фреквенцију, с обзиром на то да 70 одсто нашег тела чини вода.
Због тога музичке фреквенције могу да мењају наше вибрацијско стање. Свако изражавање кроз звук, емоцију или мисао садржи специфичну фреквенцију која утиче на све око себе.
Па тако, одете ли ван града, у природу, осећате се као препорођени, а нијансе боја, певање птица, крекетање жаба, жубор воде имају смирујући учинак на ум.
Ти звукови се састоје од вибрацијске фреквенције која се мери херцима. Сви ти природни звуци вибрирају на 432 херца, што је и природна фреквенција универзума.
Многе религије користе тонове на 432 херца у својим напевима. Многи древни инструменти су подешени на ову природну вибрацијску фреквенцију.
Насупрот томе, целокупно становништво Земље, и не знајући, ’прилагођено‘ је на другачију, неприродну фреквенцију од 440 херца.
Ако вибрирање у складу с универзумом може да понуди толико позитивних ствари, да ли десинхронизација од нашег извора може да има једнако снажне негативне учинке?
Вратимо се на тренутак у време када смо се отуђили од вибрације Земље, универзума и свега што није природно.
Године 1939. нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс одредио је 440 херца као стандард за тонове. То је учињено да би људи мислили и осећали на одређени начин, те како би били заточеници одређеног стања свести.
Интересантно, 1950. године америчке власти су одредиле ИСО стандард према којем сва музичка опрема, музика на ТВ-у и радију мора бити емитована на 440 херца.
Садашње прилагођавање музике на 440 херца није у хармонији с космичким кретањем, ритмом или природном вибрацијом.
Моцарт и Верди базирали су своју музику на природној вибрацији, а угађање на 432 херца је названо ’Вердијевим угађањем‘. Сматра се да је фреквенција од 432 херца математички складна обрасцима универзума.
Истраживања показују да 432 херца вибрирају у складу с космичким „златним пресеком“, односно бројем Фи, обједињујући својства светла, времена, простора, материје, гравитације и магнетизма с биологијом, кодом ДНК и свешћу. Када наши атоми и ДНК почну да резонирају у складу са спиралним обрасцем природе, повећава се наш осећај повезаности с природом.
Упркос томе, фреквенција је и даље усклађена са неприродних 440 херца. Питање зашто, још увек нема одговора.
Нексус