Аурора је била више од 25 пута светлија од свих које су до сада уочене на Марсу.
Још један „чудан“ елемент тог космичког догађаја, према НАСА, јесте то што се велика експлозија десила током тзв. „Сунчевог минимума“ у оквиру 11-годишњег циклуса Сунчеве активности.
У исто време на Земљи, америчка свемирска агенција НАСА снимила је две велике „Сунчеве бакље“, од којих је једна таква „ерупција“ изазвала прекид у емитовању радио-таласа на Земљи.
„’Сунчева бакља‘ је највећа од септембра 2005. године, када је регистрована претходна, класе X, што је ознака за најинтензивније појаве те врсте“, саопштила је НАСА.
Истовремено, Републички геодетски завод Србије, чија Геомагнетска опсерваторија прати соларно-геомагнетске поремећаје, саопштио је да интензивна соларно-геомагнетска олуја, поред поремећаја у телекомуникационим системима, може имати утицаја и на промене метеоролошких параметара и на формирање временских прилика.
„Биоритмичка, радна и физичка активност метеоропата и хиперсензитивних људи мора бити прилагођена ситуацији, морају се пратити упутства и препоруке медицинских установа“, саопштио је РГЗС.
Како соларни ветрови утичу на понашање и психу
Према неким светским студијама ерупције на Сунцу имају индиректан утицај на понашање људи.
Јака Сунчева активност има за последицу повећање броја електрона и протона, који делују на јоно и магнетну сферу Земље тако што мењају интензитет магнетног поља земље, као и резонантну фреквенцију земље.
„Те промене Земљиног поља су у директној вези са разним физичким абнормалностима, људи постају агресивнији, број самоубистава расте, повећава се број депресивних особа, а учестале су и несанице и главобоље“, наводи биофизичар др Дитер Броерс.
Он тврди да иако не постоји принципијелна опасност од Сунчевих активности, експлозије делују на људску подсвест.
Иако су истраживања НАСА још крајем прошлог века показала да је могуће да се на испитаницима изазову измене свести излагањем главе магнетном пољу, мишљење да измењено електромагнетно поље може проузроковати проширење свести још није признато у конзервативној науци.
Електромагнетно зрачење директно утиче на људе
Уредник часописа „Елементи“ Слободан Бубњевић за Спутњик истиче да је врло тешко говорити о утицају соларних олуја на људску психу и организам.
„Реч је о малом броју уређаја за телекомуникације који су под утицајем тих олуја. Добрим делом то су уређаји који се налазе у Земљиној орбити који су више изложени тим утицајима. Можда би се кроз неке дугорочне студије могло доћи до неке везе са утицајем на човека, али тих анализа за сада нема. Много је значајније постојање биоритма код различитих организама које је у директној вези са електромагнетним зрачењем, а које нам континуирано стиже са Сунца. То дефинитивно утиче на нашу физиологију“, сматра Бубњевић.
Он објашњава да је Земља заштићена јаким магнетни пољем које друге планете попут Марса немају.
„Пошто Марс нема ту врсту заштите коју има Земља ти ефекти соларних олуја су драматично интензивнији“, каже Бубњевић.
Истичући да велике олује, земљотреси и ерупције вулкана нису у било каквој вези са соларним ветровима, Бубњевић каже да постоје показатељи да активност морских сисара попут китова који комуницирају на врло специфичан начин може да буде повезана са експлозијама на Сунцу.
„Китови користе различите таласе да би регистровали дубину океана или мора. Током јачих соларних ветрова, може доћи до поремећаја у њиховим навигационим способностима, а последица тога може да буде да се китови насукају на обале“, наводи Бубњевић.
Ако се понови Карингтонов догађај…
До соларних олуја долази због масивних експлозија на Сунцу. Те експлозије ослобађају таласе рендгенских зрака и ултраљубичасте радијације која погађа Земљу у року од неколико минута, ометајући притом радио-сигнале и наносећи штету електроници на сателитима. Десет до двадесет минута након тога следи навала енергетских честица које сателитима наносе још већа оштећења, а затим, након 15 до 30 часова, креће плазма која се под јаким набојем судара са магнетским пољем планете Земље.
Најјача до сада забележена соларна олуја која је погодила Земљу догодила се 1859. године. Позната као Карингтонов догађај, резултирала је поларном светлошћу која се видела чак и на Куби, и хаосом у примитивном електричном систему онога времена, због чега су настали пожари у телеграфским станицама.
У новијој историји, соларна олуја која је 1989. године погодила Канаду изазвала је кратки спој на електричној мрежи, па су у року од 90 секунди милиони људи остали без струје пуних девет сати.
Према неким проценама, уколико би олуја величине Карингтоновог догађаја ударила Земљу данас, цена опоравка само у Америци била би између један и два трилиона долара, а опоравак би трајао целу деценију.
