У ЕУ поново расту тензије због миграната

Три године од избијања највеће избегличке кризе у Европи после Другог светског рата, поново расту тензије међу чланицама ЕУ о томе како реаговати на илегалну имиграцију, углавном са Блиског истока и из Африке, пише „Гардијан“.
Sputnik

Број миграната који долазе у ЕУ знатно је мањи него на врхунцу кризе 2015/16. године због договора ЕУ и Турске, нових ограда на границама на Балкану и билатералног споразума између Италије и Либије.

Према подацима УНХЦР, у Шпанију је ове године стигло 9.500 илегалних миграната, у Грчку 12.000, а Италију 15.300.

Украјина, Албанија и БиХ у игри за мигрантске сабирне центре — а Србија?

Међутим, основни фактори који су довели више од 1.8 милиона миграната у Европу од 2014. године још увек нису нестали, а већина аналитичара сматра да је само питање времена када ће број нових миграната поново порасти.

Сви се слажу да Европа под хитно треба да промени своја правила када су у питању захтеви за азил и имиграција, наводи „Гардијан“.

Тренутно највећи терет подносе Италија и Грчке због географског положаја и чињенице да према законима ЕУ азиланти морају своје захтеве за азил да поднесу у првој земљи у коју уђу.

Ипак, нема договора о томе како то учинити. Неке земље залажу се за оштрије контроле спољних граница, друге за праведнију расподелу нових миграната.

Свако решење мораће да направи равнотежу између јужних држава које су „на првој линији“ пријема миграната и оних богатијих севернијих држава које су заправо земље дестинације за мигранте, али и источних и централних земаља ЕУ попут Мађарске и Пољске које одбијају да прихвате мигранте уопште.

На предстојећем самиту ЕУ у Бриселу 28. и 29. јуна, требало би да се разговара о новим правилима како би се пронашао начин да се терет најугроженијих земаља праведније расподели, али далеко од тога да је договор сигуран, пише британски лист.

Танјуг

Коментар