Аустријски премијер Себастијан Курц је, наиме, потврдио изјаву данског премијера да постоји поверљиви план да се у европским земљама које нису чланице ЕУ формирају центри за трајни смештај миграната.
У медијима се у том контексту већ спомињу Украјина, Албанија и Босна и Херцеговина, а још није познато да ли ће и Србија постати место у којем ће избеглице бити трајно стациониране.
О томе да ли је на светској мапи за трајно стационирање миграната обележена и Србија надлежни још ништа не знају, речено је Спутњику у Комесаријату за избеглице. Они тврде да су за тај податак чули само у медијима и наводе да након најаве затварања граница западних земаља у Србији још није забележен повећан број миграната.
Информацију о формирању сабирног центра за мигранте у Србији нема ни директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић.
„О томе сам чуо само у медијима, али оно што могу да напоменем је чињеница да је и у садашњим околностима Србија по питању политике управљања миграцијама на веома незахвалном нивоу“, каже за Спутњик Ђуровић и напомиње да нашој земљи у том погледу недостаје јасна стратегија и ефикасна примена у пракси.
„Што се тиче прихвата избеглица и правних процедура Србија је на врло ниском нивоу. Обезбеђени су храна и привремени смештај, али даље од тога ништа се не постиже. Процедуре су толико споре да од 2.373 људи који су изразили жељу за азилом, у последња четири месеца свега 70 је успело да поднесе захтев, јер да би он био поднет неопходно је да се процедура обави у присуству представника Канцеларије за азил. Урађено је само 73 интервјуа. То су јако лоше статистике које показују да је наш систем јако слаб.“
Ђуровић истиче да избеглице свакодневно долазе у нашу земљу из Македоније и Бугарске и да њихов прилив из тих праваца није заустављен. Такође долазе и авионима из Ирана.
„Један од највећих проблема је илегалан повратак миграната из Хрватске и Мађарске, а од недавно иста је пракса и са БиХ, јер су и Босанци почели да враћају један део избеглица назад у Србију.“
Наш саговорник закључује да на незахвалну позицију Србије знатно утиче и чињеница да је Србија последња земља која се граничи са ЕУ што додатно компликује ситуацију и повећава притисак на наше границе.