Наша земља није члан Европске свемирске агенције (ЕСА), као ни КомитетУН за мирољубиво коришћење свемира, али јој је недавно предложен програм коришћења бесплатних сателитских снимака.
Колико је то неопходно, говори чињеница да би Србија уз помоћ сателитских снимака могла драстично да смањи број поплава, процени насталу штету, али и да прати ниво воде, суше и водопривреду, односно имала би технологију која до сада није била довољно заступљена.
Оно што је најбитније, од Србије се у том случају не би очекивали финансијска надокнада или додатни пројекти, а како би добила снимке из свемира, довољно би било само да УН или Европској свемирској агенцији пошаље географску ширину и дужину погођене области.
Међутим, да би све то било реализовано, неопходна је подршка државе које у овом тренутку нема довољно.
Оснивач и председник Канцеларије за свемирске науке, истраживања и развој (СЕРБСПЕЈС) Милан Мијовић каже да постоји заинтересованост Владе Србије за тај програм, али и да цела процедура иде веома споро.
Проблем је, како наводи, највише у надлежности, односно питању под које министарство сместити свемирски сектор, али и истиче да је, за разлику од ранијих година, одређени вид сарадње Канцеларије са државом ипак успостављен.
„На Конференцији УН о примени сателитских технологија у области вода и заштити од непогода у Пакистану Канцеларија је представила пројекат који је развијен са Директоратом за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Директорат је препознао целу ту идеју и ми смо представили начин како би могле да се користе сателитске технологије у Србији“, напомиње Мијовић.
Као добар пример бенефита од сателита Мијовић наводи Египат који је лансирањем сателита забележио унапређење од 30 до 80 одсто у разним областима пољопривреде.
Међутим, како је лансирање сателита у орбиту скупоцен процес, за коришћење погодности од сателита довољно би било да наша земља поднесе пријаву у Комитету УН. И то је шанса коју држава, како наводи, не сме да пропусти.
Друге погодности од сателитских технологија су, истиче Мијовић, телемедицина и телекомуникације. Иако већина земаљских комуникација не иде преко сателита, већ путем каблова, сателити су се показали као једини извор у забаченим крајевима.
Иако није довољно економски јака да пошаље сателит у орбиту, Србија има капацитете у броју људи и много научника који су по водећим свемирским агенцијама широм света и који су жељни да помогну.
„Србија нажалост у свемирском сектору није толико активна на међународном плану. Више је представљају појединци који су одлазили на међународне астронаутичке конгресе. Најбитније је то што бисмо ми укључивањем наше државе у целу свемирску заједницу помогли нашим младим професионалцима да се едукују“, тврди Мијовић и напомиње да је то и један од циљева Канцеларије на чијем се челу налази.
Хрвати се највише баве свемиром
И док Србија не чини много да се позиционира на небу, наше комшије не губе време по том питању, а најактивније су Словенија и Хрватска.
Хрватска веома много ради последњих година на генералном развоју свемирског сектора. Скоро је потписала споразум о сарадњи са Европском свемирском агенцијом и тако јој се као чланици ЕУ отварају врата приступу ЕСА. У том погледу, много не заостаје ни њен сусед Словенија, док се Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора још увек углавном организују у невладином сектору.
Што се тиче осталих суседа, Румунија и Бугарска имају своје свемирске агенције.
Бугари су лансирали сателит прошле године, док Мађари већ деценијама имају једно тело које се бави искључиво свемиром.