После бројних такмичења из Свемирског права, млади Земунац Бошко Војкић добио је позив Европске свемирске агенције из Париза за учешће у летњој школи у Женеви. Авантура се завршила у Дубаију, где сада ради у компанији која се бави пружањем услуга базираним на раду сателита.
Стручњак за питања космоса објашњава да је свемирско право настало у борби за превласт у васиони две светске силе, Русије и Америке. Данас им се прикључила Кина, али и неколико земаља које се не хвале својим свемирским програмима, али су и те како моћне, пре свих Јапан и Француска.
Али свемирско право данас се не тиче само великих сила, већ сваког становника Земље, свакодневно. Без свемирских сателита не би било добре комуникације на Земљи, интернета, мобилне телефоније, па ни преноса Лиге шампиона и програма Радио Спутњика.
Посебан сегмент свемирског права односи се на истраживања космоса, оснивања колонија на другим планетама и искоришћавања разних ресурса. Иако је свемир регулисан као место мирољубивих односа, судећи према ономе што се дешава на Земљи, то би врло лако могло да се промени у будућности. Амерички председник Доналд Трамп недавно је наредио поновно упућивање астронаута на Месец, а потом и на Марс. Он је потписао директиву која наређује НАСА-и да буде предводник у иновативном програму истраживања свемира. Војкић каже да је то снажна политичка порука, али да је ова изјава скандалозна.
„То је потпуно супротно са свим прописима који су на снази, који су обавезујући и за САД. Свемирско право је резултат такмичења САД и Русије, међутим, ово је област индустрије која се заснива на технологији, а она напредује изузетном брзином, па су и друге земље узеле учешће у њој. Трамп не може сам ни на Месец ни на Марс. НАСА има значајну улогу у свему, пре свега с истраживачке стране, али у последњих неколико година у Америци је донето неколико одлука које представљају експлицитно кршење фундаменталног права које се тиче свемира. То је и сама комерцијализација, не само колонијализација, у смислу освајања одређених пространстава, већ и материјално искоришћавање ресурса који не припадају једној држави, већ у начелу припадају свима“, наводи Војкић.
Он додаје да је комерцијализација свемира једно од горућих питања. Акте сличне америчким донео је и Луксембург. Обе земље донеле су одлуку да приватним компанијама дозволе да експлоатишу ресурсе свемира и стичу материјална богатства, иако још није познато да ли је реч о обновљивим ресурсима.
Свемир је поприште сукоба у већини научно-фантастичних филмова, Земљани на другим планетама имају војне базе, воде нуклеарне ратове. Нашег саговорника смо питали да ли филмске бајке могу да постану стварност и шта о томе каже свемирско право. Свемирско ратовање препознато је као горуће питање и на неки начин правно регулисано, све што се дешава у космосу мора да буде засновано на миру, он не сме да се искоришћава у ратне сврхе. То је једно од главних правила у свемиру. Оружје је забрањено, али не било које, каже Војкић.
„Експлицитно је наведено да је оружје за масовно уништење или нуклеарно оружје не сме да се нађе у свемиру. То је комплексна средина и његова употреба би могла да буде апсолутно катастрофална. Други видови оружја нису препознати, па остаје отворено питање да ли је употреба одређеног оружја ипак дозвољена. То нису рупе у свемирским законима, већ наменски остављена отворена питања, с обзиром да су велесиле које су иницирале сва документа избегла експлицитно наметање уских правила. Остављене су да би се у конкретном случају интерпретирале онако како некоме одговара“, оцењује саговорник Спутњика.
А шта се дешава ако се сударе руски и амерички сателит — да ли је то „космички рат“ или постоје јасне норме за накнадну штете у случају „чукања“. До данас немамо конкретан случај који је вођен на суду, то би вероватно био Међународни суд правде, каже овај стручњак за свемирско право.
„Занимљива је било када је руска летелица пала је на територију Канаде и изазвала велики еколошки проблем. Али остали смо без судске праксе, јер је случај решен дипломатски, Русије је Канади новцем надокнадила штету. Међутим, документа јасно регулишу сваки облик судара, штете која настане у свемиру“, објашњава Војкић.
Младог стручњака за свемирско право питали смо и где практично почиње његова надлежност, односно где престаје ваздушни, а почиње свемирски простор. Та замишљена граница се назива Караман линија и оквирно се налази на сто километара надморске висине, објашњава Војкић.
„Свака земља има суверену власт над ваздушним простором, све што је изнад те висине третира се као космичко пространство. Али то не искључује различите активности које се налазе и у ваздушном простору, ако су усмерене ка свемиру. Ако лансирамо ракету у свемир, а дође до проблема у фази летења пре космичког пространства, то се ипак третира као проблем свемира“, објашњава овај млади правник.
Србије је са Русијом недавно започела преговоре о свемирској контроли пољопривредног земљишта. Наш саговорник каже да је јасно да нисмо земља која претендује да буде велесила у свемиру, али да треба да размисли да се учлани у Европску свемирску агенцију. Улазак није немогућ, а много би значио нашој економији, каже он.
„Оно што уложите, агенција вам врати, а остварује се и профит, јер она користи искључиво економију земље која је чланица како би спроводила истраживања. Ако рецимо Немачка учествује у програму, агенција користи искључиво њихову индустрију и радну снагу. Тус у и друге користи, спречавање последица временских непогода, значај за пољопривреду. Француска то максимално користи за надгледање пољопривредних добара, прате суше и поплаве, сателитски прате чак и стоку и остварује већи профит“, каже Војкић.
Он ипак додаје да последњих месеци постоје различите иницијативе и активности да се Србија на одређени начин укључи у свемирску трку и да се можда на крају прикључи агенцији.
