Сутра отварање трећег Сајма књига у Андрићграду

У Андрићграду ће сутра бити отворен трећи Сајам књига, још једна од великих идеја Емира Кустурице, која има за циљ представљање продукције издавача из Републике Српске, Србије и света, као и издавача образовне, школске и стручне литературе и издања из области религије и теологије.
Sputnik
Андрићград: Отворено одељење за српски језик

Организатор трећег Сајма књига је Андрићград у сарадњи са Андрићевим институтом и Београдским сајмом књига, уз покровитељство председника Републике Српске Милорада Додика.

На овогодишњем Сајму књига, који ће бити отворен до 8. јула, посебно ће бити представљена књижевност земље госта, а ове године је то Русија. Стручни жири ће прогласити издавачким подухватом по једно дело објављено између два сајма у Републици Српској и Републици Србији, као и специјалну награду.

Сајам ће отворити чувени руски писац и члан Савета за културу Руске Федерације Јуриј Пољаков и министар науке и технологије Републике Српске Ален Шеранић на свечаној церемонији која ће почети у 19.00 часова на Тргу Николе Тесле.

Сутра, првог дана Сајма у 16.00 часова предвиђена је промоција издања „Архива Србије“, у 17.00 промоција књиге „Руска револуција 1917. у очима Краљевине Србије“ чији су аутори Алексеј Тимофејев и Милан Пиљак, а у 18.00 часова биће промовисана књига „Као у соби са огледалима“ Владимира Кецмановића.

У 20.00 часова у холу биоскопа „Доли Бел“ планирано је отварање изложбе „Опуномоћени писац епохе“ посвећене Александру Солжењицину поводом 100 година од његовог рођења, коју је припремила организација „Дом руске дијаспоре“, а у 20.30 у Андрићевом институту биће промовисана књига „Србија и језички сукоб у Југославији“ Слободана Селенића.

У уторак 3. јула у 12.00 часова биће промовисана издања Института за новију историју Србије, а на промоцији ће учествовати Миле Бјелајац и Слободан Селенић.

У Андрићевом институту у 19.00 часова беседу ће, поводом 150 година од рођења Алексе Шантића, казивати Јован Делић, а у 20.00 часова је предвиђено представљање књиге „Јаре у млијеку“ Јурија Пољакова.

У среду 4. јула у 11.00 часова у биоскопу „Доли Бел“ планирана је пројекција првог дела документарног серијала „Бити човјек — Иво Андрић“.

У 19.00 часова у Андрићевом институту поводом 100 година од рођења Александра Солжењицина говориће беседу Желидраг Никчевић, а у 20.00 часова биће одржано песничко вече Ђорђа Сладоја.

У четвртак 5. јула у 11.00 часова биће приказан други део документарног серијала „Бити човјек — Иво Андрић“, у 17.00 часова предвиђена је промоција романа „Плава капија“ Радована Белог Марковића, а у 20.00 часова двотомног зборника „Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије“, на којој ће говорити Мило Ломпар, Милош Ковић, Бранимир Нешић и Желидраг Никчевић.

Пројекција трећег дела документарног серијала „Бити човјек — Иво Андрић“ биће одржана у петак 6. јула у 11.00 часова, у 17.00 промоција књиге „Српски језик под лупом науке“ Милоша Ковачевића, у 18.00 часова биће представљена издања Андрићевог института, а у 20.00 часова промоција књиге Владимира Димитријевића „Тржиште или храм“.

Округли сто о теми „Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића“, посвећен добитнику „Велике награде Иво Андрић“ коју додељује Андрићев институт, биће одржан у суботу у 15.00 часова, а поред лауреата учествоваће и професори са многобројних факултета, велики познаваоци Ђорђевићевог опуса, док ће у 22.00 часа бити одржан концерт рок групе „Рибља чорба“.

Последњег дана трећег Сајма књига, у недељу 8. јула у 12.00 часова, предвиђено је представљање зборника радова групе аутора „Говори српски, пиши ћирилицом“ и часописа „Нова зора“ (бројеви за 2018. годину).

У 19.00 часова на Тргу Николе Тесле биће уприличена церемонија доделе награда за издавачки подухват и свечано затварање Сајма. У 20.00 часова биће одржан концерт вокалних солиста Надежде Кригине и Николаја Јерохина, а у 21.00 час глумица Анђелка Прпић извешће монодраму „Шта ме снађе“.

Сајам ће бити отворен свакога дана од 10.00 до 13.00 часова и од 18.00 до 22.00 часа, а улаз за све посетиоце је слободан. 

 

Коментар