Нагласивши да су вишеструки разлози за отварање Одељења за српски језик, а заправо Института за српски језик, Ковачевић је рекао Срни да одбране српског језика не може бити без његовог научног истраживања.
„Одбрана српског језика мора бити научно утемељена и везана за научне институције и научне пројекте. Општепознато је да Република Српска нема институт за српски језик и књижевност, а он је неопходан из више разлога“, истакао је Ковачевић, који је професор књижевности на филозофским факултетима у Београду и Источном Сарајеву.
Прво, каже он, зато што српски језик нигде није тако угрожен као у БиХ, а друго, што се болоњским процесима наука готово измешта с факултета, што факултети постају мало јаче средње школе, у најбољем случају научно у рангу бивше више школе.
„Треће, што муслимани — који на све начине желе такозвани босански језик да наметну као земаљски језик, као језик и Срба и Хрвата и муслимана/Бошњака — већ имају институт, који се све више представља као институт који изучава и покрива језичку проблематику целе БиХ, неретко представљајући свету фалсификате уместо истина, као на пример онај о ’босанчици‘ као посебном писму различитом од српске ћирилице, или онај о Повељи Кулина бана као бошњачком документу, или онај о томе да су сви који живе у БиХ језички ближи такозваном босанском него српском језику и слично“, појаснио је професор Ковачевић.
И на крају, истакао је Ковачевић, један од битних разлога за оснивање института јесте и тај да је Република Српска, са источном Херцеговином као средиштем источнохерцеговачког дијалекта, који је основица целог Вуков/ск/ог српског књижевног језика, на неки начин предодређена да у њој буде институт за српски језик.
„Уосталом, нема ниједне земље на свету, а посебно још ако је угрожен њен национални интегритет, да та земља нема институт за матерњи језик као базу изучавања и неговања властитог језика, посебно још ако је он, као српски, основни национални идентитетски критеријум“, навео је професор Ковачевић.
Он је оценио да Институт за српски језик треба да буде место за провођење и потврђивање општесрпске језичке политике, прво место за општедруштвена лингвистичка истраживања, а самим тим и право место за неговање и изучавање српскога језика и писма.
„Зато и јесте најприродније да је институт, по угледу на немачки Гетеов институт, или шпански Сервантесов институт, везан за име највећег српског књижевника, за Андрићево име, да је то Институт ’Иво Андрић‘, у његовом граду — Андрићграду, са два одељења: Одељењем за српски језик и Одељењем за српску књижевност“, констатовао је професор књижевности.
Он је нагласио да је „без оснивања Одељења за српски језик при Андрићевом институт у Андрићграду тешко и поверовати у успешну борбу за очување српског језика и ћирилице у БиХ, а самим тим и у Републици Српској, а следствено томе и за очување самих Срба и Републике Српске“.
У Андрићевом институту у Андрићграду 12. маја отворено је Одељење за српски језик, а тада је одржан и дводневни научни скуп о теми „Иво Андрић и српски језик“, на коме је узело учешће 30 филолога из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
