У време масовне културе, још од педестих година прошлог века, најпопуларнија уметност (п)остао је филм, а најпопуларнији спорт (савремена замена за гладијаторске борбе) несумњиво је фудбал.
Уочи завршетка текућег Светског првенства у Русији, Властимир Судар, професор историје и теорије филма на лондонском Универзитету Кингстон, направио је за Спутњик листу пет најбољих филмова о фудбалу.
„Два полувремена у паклу“, Мађарска 1962.
Мој омиљени филм о фудбалу је филм Золтана Фабрија, мађарски филм из 1962. године „Два полувремена у паклу“. Тај филм на свој начин показује да је тешко говорити о најбољим филмовима о фудбалу, јер је тешко рећи шта то значи, да ли ти филмови представљају фудбал на прави начин или, што је у самој природи филма — да је то немогуће, јер филм врло ретко представља неке догађаје на прави начин, већ им увек даје неки митски карактер и одваја их од стварности.
„Два полувремена у паклу“ су интересантна јер описују један стварни догађај из Другог светског рата из 1942. године, кад су Немци приморали своје ратне заробљенике у Украјини да играју утакмицу која се звала „Утакмица смрти“, а затвореници би, да су је изгубили, били стрељани. Тај догађај је Золтан Фабри узео за тему свог филма. Међутим, из Украјине га је преместио у Мађарску.
Филм је био успешан и врло популаран у свету и наравно, као што то обично бива, Холивуд је урадио римејк, као што је тај „Златни Холивуд“ увек радио — он је само регрутовао идеје и добар филмски кадар из Европе и онда их преносио у нови контекст.
„Бекство у победу“, САД 1981.
Римејк је, наравно, урадио велики амерички редитељ Џон Хјустон и он је 1981. године направио поново исти тај филм, само што је овај пут радња, на један тако холивудски начин, премештена у неке много срећније ратне логоре, па док затвореници у мађарском филму добијају сир и хлеб да би могли мало да се подгоје пред утакмицу, у америчкој верзији пију ђус од свеже цеђеног воћа и имају неке ствари које сигурно нису имали у логору за време рата.
Међутим, види се да је то био један посебан холивудски спектакл, тако да је то један од великих филмова о фудбалу. То је један такав фудбалски спектакл на холивудски начин, да се у том филму појављују и Силвестер Сталоне и један од највећих фудбалера свих времена — Пеле.
„Фирма“, Велика Британија 1989.
„Бекство у победу“ је потпуно различит од мог трећег избора, филма „Фирма“ из 1989. године, који је режирао чувени енглески редитељ Алан Кларк. То је један од првих филмова о хулиганизму који показује другу, врло важну страну фудбала која више нема везе са игром, већ са неким другим проблемима које људи знају да пројектују у тај спорт.
Поред играних филмова које сам навео, издвојио бих и два документарна филма о фудбалу, потпуно различита, иако су оба документарци.
„Зидан — портрет за 21. век“, Француска 2006.
Први је „Зидан — портрет за 21. век“ који је режирао енглески уметник Даглас Гордон у сарадњи са Филипом Преноом, а који је снимио чувени директор фотографије Даријус Конџи и то је био покушај да се естетизира фудбал. То је један филм који може да се гледа у уметничкој галерији и који је покушао да од фудбалске игре направи уметничку слику.
„Марадона“, Србија 2008.
Са друге стране, издвојио бих „Марадону“ Емира Кустурице, где Кустурица покушава, као Алан Кларк у свом филму, да унесе једну друштвену ноту схватања фудбала и фудбалске митологије, коју филм некада расклапа, а некада у њој учествује.