Научно-технолошки парк Београд је у протекла четири дана био домаћин првог летњег студентског стартап кампа, са идејом да за 50 његових полазника буде инспирација и мотивација за започињање сопственог стартапа. Кроз серију радионица имали су прилику да развијају предузетничке и вештине јавног наступа и презентовања, али и да науче како да формирају тим.
Можда неће тако скоро бити да нам научно-технолошке паркове пуне „једнорози које хране анђели“, али подаци показују да Србија има предиспозиције да захваљујући квалитетном ИТ кадру примени кинески модел такозваног — једнорога.
У 2017. години укупан суфицит Србије у размени услуга са иностранством био је око 950 милиона евра, од чега су 473 милиона или око 50 одсто чиниле телекомуникационе, компјутерске и информационе услуге, каже за Спутњик директор сектора за аналитику и услуге Привредне коморе Србије Бојан Станић.
Он истиче да је очигледна конкурентност домаћих кадрова за информационе технологије, али и додаје да је идеја да се овде привуку компаније из ИТ области које су јаког економског потенцијала, да оне формирају своја чворишта, такозване хабове, како би тај суфицит наредних година био већи.
Нема сумње да ће научно-индустријски парк у Борчи, који ће Кина и Србија почети да граде ове године, у коме ће радити најбољи ИТ стручњаци, математичари, инжењери рачунарства, електротехнике, машинства, физичари, хемичари, бити заснован на кинеском искуству.
Тај кинески модел не само да је задржао стручњаке у Кини, него и омогућио повратак врхунских кадрова из света. Функционише тако што у тим научно-технолошким парковима постоји огроман број стартап предузећа које називају једнорозима, које држава подстиче на више начина, а најмање директним финансијским средствима.
Један од начина је да се финансира изградња паркова и свих објеката у њима, од инфраструктуре чак до врхунске опреме за разне делатности. Други начин је оснивање инкубатора за мала и средња предузећа које финансира држава, која даје посебне повластице и олакшице приватним инвеститорима који су спремни да се упусте у рискантно финансирање стартапова.
Такозвани инвеститори анђели се ту укључују у причу, тако што тек основаној малој фирми са добром идејом дају кредит са минималном каматом.
Станић каже да се могу повући паралеле између Србије и Кине, али и напомиње да треба имати у виду наше капацитете и величину домаћег тржишта у односу на земљу која је покретач глобалне економије.
Јер „једнорог“ у кинеској пословној терминологији представља стартап, односно новоосновано предузеће које није старије од пет година, а на тржишту вреди више од 100 милиона јуана, односно 15 милиона долара. А само у једном, додуше највећем, научно-технолошком парку у близини Пекинга основано је 30.000 предузећа!
Према подацима кинеског Министарства за науку и технологију, у прошлој години 164 њихова „једнорога“ су вредела чак 628,4 милијарде долара.
Саговорник Спутњика напомиње да у Србији постоје инкубатори, али да нису развијени, зато што не постоји финансијска потпора. Зато је, каже, привлачење инвеститора у ту област од кључног значаја. Притом, он указује да се због нашег малог тржишта доста ради на представљању региона Западног Балкана као јединственог тржишта, јер веће тржиште може да привуче и веће интересовање јачих инвеститора.
Поред постојећег Научно-технолошког парка у Београду на Звездари који има добар капацитет, још два су су завршној фази, у Нишу и у Новом Саду, који би требало да почну да функционишу до краја ове године.
Улагања у ову област не само да би успорила одлив кадрова, него ако се појави могућност да струку примене у земљи неки који су отишли, могли би да одлуче да се врате и да у Србији наставе своје пословање, каже Станић.
„Битна ствар је у капацитету, у броју квалитетних фирми у оквиру једног инкубатора, односно једног технолошког парка. А да би они били квалитетнији и носили већи економски потенцијал, то подразумева и добру инфраструктуру, како физичку тако и финансијску, која би подржала њихов развој и провукла нове људе са идејама, појединце који би оснивали своја предузећа у оквиру таквих структура“, закључује саговорник Спутњика.
Да се ипак креће, потврда је и недавни чланак у немачком листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ који у Београду види „будући европски стартап центар“.
Та тврдња поткрепљена је већ успешним српским ИТ компанијама, страним компанијама које овде имају своје развојне центре, али и већ оствареним успехом српске стартап заједнице. Србија више није само дестинација у којој се могу наћи искусни програмери и инжењери, већ и читава пословна одељења окренута глобалном тржишту, наводи немачки лист. Као јасан показатељ да то полако постаје и стратешки правац за целу земљу, аутор чланка види и у томе што ђаци у Србији програмирање почињу да уче од петог разреда основне школе.