Свет се, изгледа, заиста изокренуо чим су Американци и Европској унији увели санкције, а ови им узвратили. А изокренуо се чим је коначно и Србија у нечему имала мало среће. Недељу дана између два догађаја било нам је довољно да, макар за сада, избегнемо отварање новог фронта. И то према Америци. Ако нас ЕУ не притисне.
Није шала. Резолуцију о томе колико смо се добро владали на европском путу, Европски парламент је усвојио 14. јуна. И уз неколико похвала, већ пословично, као и у претходним случајевима, наведени су предмети у којима се нисмо прославили. Србија је опет п(р)озвана да постепено усклађује своју спољну политику са оном коју води ЕУ, апострофирајући ту, посебно, ону према Русији.
Са садашње тачке гледишта, добро смо прошли, јер апострофирана је само Русија. А могле су и САД. Само седам дана по доношењу Резолуције ЕП, Европска комисија је на америчке санкције, односно царине на челик и алуминијум, донела „уредбу о реципрочном одговору“ које је европска комесарка за трговину Сесилија Малмстром окарактерисала као неизбежне „мере одмазде“ зарад заштите европских интереса.
Увођењу санкција Русији одолевамо од марта 2014. године, од када их је увела ЕУ и у сваком извештају о нашем путу ка Бриселу нам то спочитава, а челници Србије изнова понављају да их никада неће увести.
Само би нам фалило и отварање још једног фронта према САД. Мада, ко зна. И у Србији се прави челик и то врло успешно у последње време, захваљујући Кинезима у „Смедеревској железари“.
Хоће ли Србија као кандидат за ЕУ морати да следи бриселску политику „мера одмазде“ против протекционистичких мера САД, нелегалних и супротних правилима Светске трговинске организације, како рече Малстром. Конкретно, хоћемо ли доћи у парадоксалну ситуацију да Брисел од нас захтева да поред Русије уведемо санкције и Америци?
Одговарајући на то питање Спутњика, новинар Зоран Остојић каже да је, без обзира на повод, усаглашавање наше спољне политике са политиком ЕУ наша обавеза.
Све док је званична политика Србије пуноправно чланство у ЕУ које произилази из Уговора о придруживању и док се отварају поглавља и усаглашава политика, од економије, преко екологије, до спољне политике и безбедности, обавеза Србије ће бити да усаглашава своју политику са политиком ЕУ, без да је неко на то тера, наводи Остојић.
„И када је у питању Русија, али и када је у питању Америка. И не видим ту неку разлику између Русије, којој је ЕУ увела санкције због Украјине и Крима, и Америке, која је увела протекционистичке мере према европским производима, а на то је адекватно одговорила Европска комисија“, каже саговорник Спутњика.
Ми ако хоћемо у то друштво, у ЕУ, мораћемо постепено да усаглашавамо своју спољну политику са политиком Уније, нема дилему Остојић.
За политиколога са Института за европске студије Стевана Гајића сасвим је замисливо да се у тексту Резолуције о Србији и САД, као и Русија, апострофира по питању усклађивања наше политике са бриселском, али и сматра да им то сада није у првом плану.
„Мислим да ће ЕУ свакако притискати Србију по свим питањима од којих Србија може да има штету. Да ли се то тиче непристојног притискања када је реч о признавању сецесије дела своје територије, односно легализацији сецесије Косова, или се то тиче санкција Русији, или САД, у сваком случају треба очекивати притиске ЕУ“, каже Гајић за Спутњик.
Он, међутим, сматра да Србија не треба да уводи санкције ни Русији, ни САД ако из Брисела дође такав захтев који сматра потпуно замисливим.
„Питање је само да ли ће то урадити. Што се нас тиче, њима је приоритет гашење државе Србије, односно десуверенизација, односно да Србија прихвати и легализује насилну сецесију Косова која је била последица агресије НАТО-а на СР Југославију. Тако да тај приоритет остаје“, истиче овај политиколог.
Све остало је, како каже, шлаг на торту, тако да би се и то могло очекивати, мада сматра да то Бриселу, када је Србија у питању, тренутно није у жижи.
Колико до јуче незамисливу ситуацију да Америка уводи санкције ЕУ, а она јој узвраћа истом мером, што би Србију као кандидата за ЕУ, с обзиром на преузете обавезе, могло да доведе у апсурдну ситуацију, да отвори фронт и према Русији и према Америци, Воја Жанетић коментарише у свом маниру.
„Мислим да Србија треба да уведе санкције свима. Америци због Европе, Русији због Европе, Америци и Европи због Русије. И та Кина шта и она хоће и њој треба да лупимо санкције тек тако да их и они имају. И то је то“, каже за Спутњик предавач на Факултету за медије и комуникације, сценариста и духовити коментатор наше свакодневице.
Србија је једна толико моћна земља да ми свима треба да их уведемо, додаје саговорник Спутњика.
„И не треба од нас уопште то да траже, већ како која земља некој стави санкције, ми да се придружимо. Треба да ударамо санкције и милом и силом. Па када је нама раније цео свет стављао санкције и ми сада целом свету треба да их шаљемо. ’Ајмо да им вратимо“, духовито је Жанетић прокоментарисао позицију Србије.
