Ко у БиХ страхује од стратегије за процесирање ратних злочина?

Председник Високог судског и тужилачког савета БиХ Милан Тегелтија рекао је да не види ниједан разлог за одлагање усвајања ревидиране Стратегије за вођење судских процеса у свим предметима ратних злочина, јер она из 2008. године није валидна.
Sputnik

Тегелтија је навео да га нико није званично информисао о разлозима померања рока за усвајање.

Злочинац се смешка: Срби су клали сами себе

„Нејасно ми је зашто није усвојена, с обзиром на то да је усаглашена“, рекао је Тегелтија за „Политику“.

Тегелтија је истакао да је постављање 2023. године као крајњег рока за стављање тачке на судско истраживање свих ратних злочина у БиХ, најважнији стратешки циљ.

Према његовим речима, ништа мање није важно и то да ће, у складу са новим критеријумима за оцену сложености предмета, један број, најмање 200, бити уступљен ентитетским правосудним институцијама, што би довело до растерећења Тужилаштва БиХ.

У Тужилаштву БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина у којима је именовано око 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којим починилац није познат.

У првој групи су „случајеви“ тешких злочина над Србима у Подрињу, Тузли, на ширем подручју Сарајева, у Сијековцу, Бихаћкој крајини и у Мркоњић Граду.

РТРС, СРНА

Коментар