Организација „Амнести интернешенел“ затражила је од Србије да обустави извоз оружја Камеруну, након снимка који је „уверљиви доказ да су камерунски војници користили пушке М21, направљене у Крагујевцу, за извршење ужасног и незаконитог погубљења двеју жена и двоје деце“.
Иако су и министри Владе Србије објаснили да је оружје из наше фабрике стигло у Камерун пре четири године легално продато земљи која није под међународним санкцијама, те да пред међународним организацијама и Уједињеним нацијама одговорност за робу преузима крајњи корисник, не јењава притисак невладиног сектора у Србији да извоз престане.
Војни аналитичар Александар Радић објашњава да су пушке у руке Боко Харама могле да стигну на више начина, да су најчешће ратни плен, али и да не би било први пут да се то деси због корупције у земљама које нису стабилне демократије. Ако чак и на основу броја установите о ком се тачно контигенту М21 ради, то не доказује да је Србија урадила било шта лоше. Јасно је да постоји висок ниво лицемјерног односа према овој теми код западних посматрача, каже Радић за Спутњик.
„Када треба тражити кривца и казати одакле наоружање таквим терористичким организацијама, од Боко Харама до ДАЕШ-а, прстом се показује на мање земље као што је Србија, иако је одговорност заправо на немогућности великих сила да држе политички, односно безбедносно-стабилним своје савезнике. САД набављају наоружање директно од нас, да би снабдевале своје савезнике у Африци и Азији“, каже он.
После вапаја активиста невладиног сектора у Србији како држава мора да осигура да пушке не стигну у погрешне руке, иако је то немогуће, огласио се и министар спољних послова Косова Беџет Пацоли, који тврди да Србија поклања оружје за повлачење признања независности самопроглашене државе.
Председник Александар Вучић је тим поводом изјавио да Србија не поклања, већ продаје оружје: „Наш посао је да зарађујемо што је могуће више. Оборили смо рекорде прошле године и верујем да ћемо ове продати још више оружја“, нагласио је он.
Александар Радић објашњава да се у процедури доношења одлуке о продаји оружја изузетно води рачуна о спољно-политичко-безбедносном елементу, односно, да ли се нарушава безбедност земље у коју се оно шаље, али додаје да то у пракси није увек могуће применити. Када би се извозници стриктно држали правила да та земља мора да буде стабилна и демократски потпуно уређена, онда би наоружање куповало само неколико најразвијенијих земља. Зато Србија о томе одлучује у складу са глобалним политичким трендовима, каже наш саговорник.
„Да будемо отворени, ако Вашингтон каже да је нека земља на зеленој листи, онда је тако и око тога нема расправе. Води се рачуна и о другим земљама, води се рачуна о ставу Русије као земље са посебним статусом за нас. Наравно да неће доћи до ситуације у којој ће неко имати идеју да одобри дозволу за извоз у земљу према којој, у овом тренутку, Руска Федерација има негативан став“, објашњава Радић.
Он наводи пример Саудијске Арабије која је 2013. године била на црној листи. Једна наша фирма је добила могућност да закључи посао од 300 милиона долара, став државе је био да не може да прода, али се недуго затим променио. Разлог је у томе што је постигнута сагласност великих сила да Саудијска Арабија треба да добије наоружање.
„С једне стране, реч је о тврдокорном, репресивном режиму, затим о рату који воде у Јемену, уз све то, има много доказа да су у контакту са паравојним формацијама у Сирији, али став Вашингтона је да се наоружање извози у Саудијску Арабију. Извози га и Лондон, а с друге стране, руска индустрија има велике уговоре с њима. Чак је, за разлику од Запада, спремна да им прода лиценце и оспособи локалне фабрике за производњу наоружања и војне опреме“, тврди овај војни аналитичар.
За камерунски батаљон за брзе интервенције последњих година је стизало француско оружје најновије производње. Ускоро стиже и нови контингент возила, затим америчко, израелско и српско наоружање.
Ако Уједињене нације утврде да су камерунски војници извршили геноцид, обуставиће извоз наоружања и војне опреме у ову земљу, а тада ни Србија неће извозити наоружање у Камерун.