Москва тежи финансијској независности и избегавање хегемоније америчког долара, изјавио је аналитичар Антон Махновски, директор фонда ИЦБФ.
„Неке земље желе да буду што мање зависне од америчке политике. Оне одбацују долар у трговинским трансанкцијама и америчку имовину као финансијску резерву. Русија је повећала куповину злата током председничке трке у САД и није се зауставила упркос победи Доналда Трампа, иако се чинило да је он пожељнији кандидат за Кремљ“, истакао је Махновски. Тај аналитичар каже да мисли да ће Русија наставити да нагомилава своје резерве.
Златне резерве од 2.000 тона приближавају се совјетском максимуму од 2.800 тона постигнутом 1941. године. Током последње деценије удео злата у резервама порастао је десет пута. Русија је такође смањила своје залихе у америчким државним обвезницама са 96,1 милијарду долара у марту на само 14,9 милијарди долара у мају. Резерве у полугама сада вреде 460 милијарди долара, а Централна банка има за циљ повећање те вредности на 500 милијарди.
Аналитичар Владимир Ројанковски из Међународног финансијског центра у Москви прошле недеље је упозорио Централну банку Русије да не би требало да постане превише зависна од злата.
„У случају глобалног пада, зарад интереса великих суверених инвеститора у америчке државне обвезнице, очекујем повећање шпекулативне активности у вези са племенитим металима како би се вештачки смањила њихова тржишна вредност“, рекао је Ројанковски за РТ.
Скоро две трећине руских залиха племенитог метала чува се у складишту Централне банке у Москви, до недавно обавијеног велом тајности. Остатак руског злата чува се у Санкт Петербургу и Јекатеринбургу на Уралу.
Русија је један од водећих светских произвођача злата. Више од две трећине руског злата ископава се у далекоисточним и сибирским регионима Амуру, Хабаровском, Магадану, Иркутску, Краснојарску и Јакутији. Велики део вади се и у Уралу, Карелији и Мурманску. Тренутно геолози процењују да Русија има близу 12.500 тона неископаног злата.