„Ако Русија не одустане од употребе долара као валуте плаћања, стално ћемо бити Американцима ’на удици‘“, упозоравао је још раније заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков.
Тада се говорило и да би елиминисање долара била једна од контрамера на санкције Сједињених Држава Москви.
И док Вашингтон није увео санкције Русији, у Москви су говорили да би било добро да се са великим партнерима, као што су Кина и остале земље чланице БРИКС-а, пређе на плаћање и трговински обрачун у њиховим валутама уместо да буде у доларима. Али то није нимало лако и због тога ни с једном земљом досад нису напустили трговинске обрачуне у доларима или еврима.
Осим тога, Руси и даље већи део буџета пуне продајом нафте и гаса, а долар је основно средство плаћања у том бизнису. На то је чак скренуо пажњу и Владимир Путин.
Путин је оценио да се Русија претходних деценија понашала „помало наивно“, надајући се да ће се поштовати декларисани принципи у области светске трговине.
„Али ми сада видимо да се правила Светске трговинске организације крше све време, уводе се ограничења, која се називају санкције, из политичких разлога. Штавише, уводе се стално нове санкције, како би себи обезбедили конкурентске предности“, додао је руски председник.
„Нафтом се на берзи тргује у доларима и наравно да ми размишљамо о томе шта треба урадити да се ослободимо овог терета. Помажу нам и наши партнери, наметањем свих тих ограничења, незаконитих ограничења, кршећи принципе светске трговине, јер цео свет види да је монопол долара непоуздан, опасан за многе регионе“, упозорио је Путин.
Он је напоменуо да због тога што се нафтом тргује у доларима директно одустајање од њега тренутно није могуће. Русија ће наставити да диверсификује своје златне резерве, смањујући удео у америчкој валути.
Борба против „монопола долара“ је постала веома активна у свету. Пример за то је и Венецуела, која је још јесенас најавила одбацивање америчког долара и прелазак на тзв. „валутну корпу“, која ће укључити кинески јуан, руску рубљу, индијски рупи и евро. Тим мерама венецуеланске власти дају одговор на санкције САД и покушавају да се ослободе економског притиска који им намеће тзв, „економски рат“ империјалистичких сила.
Кина је такође ове године започела трговину фјучерсима нафте у својој националној валути — јуанима.
Руски аналитичари оцењују да су то неопходне мере, јер Русија мора бити спремна за нове режиме санкција, а такође сматрају и да ће то ће помоћи јачању руске националне валуте.
„У Кини се на берзама трговина нафтом и нафтним производима делимично обавља у јуанима тј. постоје покушаји борбе против ’монопола долара’ у светској трговини нафте. Међутим, до сада су ови напори врло скромни и неке промене од тих тенденција још се не осећају. Можда ће Русија, у сарадњи са неколико земаља, пре свега са Кином, моћи да мало смањи улогу долара у тој области, али постигнути напредак није довољан. Међутим, стратешки тренд је назначен и зацртан. Још треба узети у обзир да прелазак на рубљу у трговини нафтом носи и неке техничке проблеме, у вези са девизним курсом и другим аспектима. Све ово у великој мери компликује сам процес продаје — и стога је читав систем трговања нафтом врло конзервативан и боји се промена“, каже за Спутњик Александар Пасечник, експерт руског Фонда за националну енергетску безбедност.
Коментаришући изјаву руског председника о „потреби повећања економског суверенитета“, Пасечник сматра да то пре свега подразумева мању зависност Русије од продаје енергената и развој конкурентног високотехнолошког сектора економије.
