Од Шида до Босфора: Шта је још потребно уз добар споразум

Турска је начелно прихватила предлог српске стране о повећању квоте за бесцарински извоз говеђег меса у идућој години. Судећи, међутим, по томе како је текла реализација овогодишње квоте, за њихову реализацију и већи српски извоз биће неопходна и додатна помоћ државе
Sputnik

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и министар пољопривреде Бранислав Недимовић затражили су  у Анкари повећање квоте за бесцарински извоз говеђег меса за додатних 5.000 тона. Реч је о квоти за наредну годину, на коју је турска страна начелно присатала, али ће коначан одговор бити познат након консултација унутар њених  институција.

Прва квота од такође 5.000 тона извоза српске јунетине у Турску договорена је прошле године приликом посете турског председника Србији. Очекивања да ће прве испоруке јунетине пут Босфора кренути већ почетком године, да ће оживети фарме и кланице, нису се, међутим, обистинила.

"До сада је за ових првих шест месеци из Србије извезено свега 600 тона у Турску. Чињеница је, међутим, да је требало доста времена да се уходају сви параметри тог извоза. Није лако то организовати", рекао је за Спутњик Секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић.

Шта Вучић очекује од Ердогана

Он напомиње да турска страна има високе стандарде. Поред халал сертификата који је неопходан за кланицу, потребно је испунити и оне еколошке. Неопходне су бројне потврде, од оних како су решене отпадне воде, до тога како се односи према радницима, много тога што чини специфичним ову врсту извоза, објашњава Будимовић колико је захтевна турска процедура.

Саговорник Спутњика зато верује да је са турском страном било и речи о томе како да се избегне кашњење у реализацији договореног и да темпо извоза буде сталан.    

Он је изразио очекивања да ће се та ситуација ипак стабилизовати и да ће извоз у Турску бити настављен „и у континуитету и у фреквенцији која је неопходна за реализацију ових 5.000 тона". Томе у прилог, сматра он, иде и то што је кланица „Срем Шид" одабрана за ону која ће се искључиво бавити извозом меса за Турску.

Будимовић напомиње да је помоћ државе у развоју говедарства које је специфично по дужини производног циклуса, ипак потребна.

„Оно што је добро то је да су фармери, произвођачи, заинтересовани и на основу многобројних састанака са њима дошли смо до закључка да можда није лоша идеја да држава да подстицаје за сваку краву која је дала теле у току године, без обзира на то да ли је мушко или женско. Наравно то изискује додатна буџетска средства, али о том треба размишљати", истиче Будимовић.

Српски министри у Анкари траже повећање квоте за извоз говедине

Јер, добри споразуми сами по себи не значе много, ако не доведу до континуиране и веће производње, а за дугорочан извоз потребна су и дугорочна улагања, како је пре три месеца упозорио председник Удружења фармера из Карајукића Бунара са Пештери, Фехим Куртовић, пошто још није била почела реализација договорене квоте за Турску.

„Многи домаћини су спремни да улажу у нове фарме и сточни фонд, али само ако добију гаранције да ће им грла бити откупљена", рекао је тада Куртовић.

Да је помоћ државе у подстицању говедарства неопходна показују и подаци на које је указао Будимовић. Прошле године смо укупно извезли тек око 3.000 тона јунетине и то заједно у земље ЦЕФТА, Русију и ЕУ, од чега је 2.200 тона отишло у ЦЕФТА, односно бивше југословенске републике.

 

Коментар