Свето писмо, познато и као Лајгфилдова библија, написана је, према проценама, у касном 13. веку, највероватније у Паризу, а после 16. века налазила се у поседу монаха Кентерберијског манастира.
Некада католички, Кентерберијски манастир распуштен је после Реформације, а Кентерберијска катедрала постала је „мајка црква“ свим англиканским црквама.
Нестанак Лајгфилдове библије са манастирских полица такође се везује за почетак Реформације пре 500 година, када се догодио раскол енглеске и римске цркве.
У то време, монашко братство је распуштено, а многе књиге из богате манастирске библиотеке су украдене или уништене. Стручњаци нису сигурни каква је била судбина Лајгфилдове библије, али њу је недавно приватни власник продао на специјализованој аукцији за 129 416 долара.
Британски Фонд за национално наслеђе обезбедио је већи део новца за куповину, док су мањи део обезбедили Друштво пријатеља националне галерије, Друштво пријатеља кентерберијске катедрале и приватни донатори.
На аукцији се појавио још један занимљив артефакт од пре 500 година — писмо енглеског краља Хенрија Осмог, у коме захтева да се један монах са севера Енглеске обеси и рашчеречи.
Влада Хенрија Осмог била је турбулентан период енглеске историје, у коме је овај краљ прекинуо односе са Римом и посебним законом из 1534. године прогласио се за верског поглавара.
Две године касније, донео је одлуку о распуштању манастира и тада је, верује се, и Лајгфилдова библија нестала из Кентерберија.