Игра је намењена најмлађим корисницима, а последица игре такође може да буде и самоубиство, указују стручњаци.
Бизарна игрица пријављена је у Аргентини, Мексику, САД, Француској, Немачкој, Латинској Америци, а почела је да се шири и по Европи.
Ипак, присутност игре „Момо“ није званично потврђена у Србији, нити је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету до сада имао пријаве у вези са том појавом, истиче у изјави за Танјуг државна секретарка у Министарству телекомуникација Татјана Матић.
Навела је и да је Министарство у контакту са инспекторима Одељења МУП-а за високотехнолошки криминал и прецизирала да они нису имали пријаве у вези са том игром.
Савет за родитеље је да обрате пажњу на понашање своје деце на интернету, истакла је Матићева и додала да су едукација и превенција кључни у борби против злоупотреба нових технологија и опасности које оне потенцијално носе са собом, нарочито када су у питању деца и млади.
Како је рекла, родитељи у разговору са децом треба да им укажу на опасности комуникације са непознатим особама, као и да не прихватају такву комуникацију, нити да одговарају на упите и захтеве са непознатих налога и веб адреса.
Сама игрица почиње тако што се корисници изазивају да комуницирају с „Момом“, ликом жене застрашујућег, узнемирујућег изгледа, са веома крупним очима, за коју се сматра да је инспирисана хорор лутком јапанског уметника Мидорија Хајашија, који, иначе, нема никакве везе са игрицом.
Како преносе поједини страни медији, након што деца ступе у контакт с Момом, задаје им се серија озбиљних изазова, а уколико неки одбију, следи казна, и на телефон почну да им стижу претеће поруке и застрашујуће фотографије.
Би-Би-Си је пренео да се сумња да је игрица повезана са самоубиством дванаестогодишње девојчице из Аргентине.
Ни саветницима Националне дечје линије (НАДЕЛ), којима се деца могу обратити за подршку у случају да имају било какав проблем, нису се јављала деца поводом те игрице.
Руководилац НАДЕЛ-а Жељка Бургунд каже да су прошле године, када је био актуелан „Плави кит“, звала деца која су била уплашена или нису знала како да реагују, али и забринути родитељи.
Савет је увек да се у таквој ситуацији обрате родитељима, али и полицији и дају своје телефоне на увид.
Најбољи начин да се спрече трагични исходи је превенција, а Бургунд истиче да је важно да родитељи обрате пажњу са ким деца комуницирају, да разговарају са њима и упозоре их на опасности које их вребају, али и да школе и комплетна јавност скрећу пажњу на такве ствари.
Матићева подсећа да се сви увек могу јавити Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, како би добили савет у вези са потенцијално опасним ситуацијама приликом коришћења нових технологија, као и у случају потребе за пријавом било које врсте онлајн узнемиравања и угрожавања безбедности.
Број телефона Националног контакт центра за безбедност деце на интернету је 19833, позив је бесплатан, а питања и пријаве могу се послати и електронским путем, преко интернет сајта www.pametnoibezbedno.gov.rs, преко друштвених мрежа, или на имејл адресу bit@mtt.gov.rs.
Симптоми по којима се може приметити да дете можда игра неку од опасних игрица су промене у понашању, константно коришћење телефона, таблета или рачунара, одбијање комуникације, али и хране и пића.