На овом подручју Арктика налази се, наиме, најстарији и најгушћи лед у том региону који је све досад одолевао ефектима климатских промена.
Док пуцање морског леда у овом делу Арктика није никада у прошлости било документовано, ове године се према изјавама стручњака то догодило чак два пута због топлих ветрова и веома високих температура, пише лондонски „Гардијан“.
Пре него што се сам, без било какве подршке, хрватски фото-репортер и путописац Давор Ростухар 2016. упутио у освајање Јужног пола, који је и освојио јануара ове године, у неколико наврата је боравио на „Гренланду“, где је био сведок проблема које на том подручју проузрокују климатске промене.
„На крајњем северу Гренланда живе последњи Ескими који су ловци, по мору лове рибе и китове из кајака. Њихов је живот везан уз море. А топљење леда раздваја породице, утиче на њихова путовања јер је морски лед за њих попут ауто-пута, али утиче и на понашање животиња. Стога се догађа да поларни медведи који живе уз обалу долазе у село и нападају људе и децу јер немају више хране, а и топљење леда утиче на ерозију обале“, навео је Ростухар.
Објашњава да се мења и циркулација океана, па долази до миграције риба и китова.
За морски лед каже да је специфичан. Ради се о морској кори која на Гренланду зими буде дебљине и више од два метра, а лети се топи, пренео је Танјуг.
Пре су зиме дуже трајале, па се лед не би отопио и тако су настајали чврсти ледени брегови вишегодишњег леда који је изнова преживљавао лето. Сада се, међутим, тај лед тањи, пуца и топи.
„На Арктику није мање леда него је мање вишегодишњег леда“, каже Ростухар.
Воде на северној обали Гренланда налазе се у једном од најхладнијих делова Арктика и претпостављало се да ће то подручје међу последњим бити захваћено ефектима топљења. Међутим, након неуобичајено топлог фебруара и високих температура почетком августа, претпоставке су пале у воду. Топљење леда сада је створило највећи јаз од обале икада забележен.