Сигнали које у последње време Запад шаље Русији, на први поглед су нејасни и замршени као никада раније, наводи аутор текста објављеног на сајту Си-Ен-Ена.
Министар иностраних послова Велике Британије Џереми Хант позвао је да се појачају санкције Русији услед нових доказа о мешању Кремља у британску и америчку политику. Председник Трамп нагло и непредвидиво мења свој став о Русији, због чега је практично немогуће препознати било какву стратегију у његовом понашању.
Додатну збрку у општу представу уносе пријатељи руског председника Владимира Путина у Европи, од којих већина њих припада крајње десничарским партијама, укључујући десничарску владу у Аустрији, оцењује Си-Ен-Ен.
Аутор текста скреће пажњу на недавни састанак Владимира Путина с немачком канцеларком Ангелом Меркел, с обзиром на то да, према његовом мишљењу, будуће односе с Русијом не одређују САД, Велика Британија или земље Централне Европе, него комерцијални интереси и географски положај Немачке.
„Као и у најнапетијим годинама Хладног рата, Немачка ће се одлучно залагати против ауторитарне идеологије Москве. У суштини, уз сва та спољна трвења, она ће и сарађивати с Русијом у решавању свакодневних практичних питања“, наводи аутор.
Он сматра да Меркелова користи исту тактику као Западна Немачка, која је на врхунцу Хладног рата одржавала пословне односе са земљама социјалистичког табора.
Западни Немци су својевремено успели да заобиђу узајамне оптужбе и звецкање оружјем између Москве и Вашингтона и да постигну практичне договоре са социјалистичким земљама Источне Европе, на пример, о статусу Западног Берлина, међународним границама, односима Источне и Западне Немачке, чак и о контроли наоружања.
С једне стране, то прагматично, принципијелно узајамно разумевање с Москвом јесте сврсисходно, јер је Европи, па чак и Сједињеним Америчким Државама, неопходна сарадња с Русијом у многим важним областима, сматра аутор.
С друге стране, наводи он, самој Немачкој прете разне опасности. Следећи сопствене економске интересе, Немачка напредује у решавању питања изградње спорног гасовода „Северни ток 2“. Пројекат изазива бес код земаља Источне и Централне Европе, које осећају да су их издали. Оне страхују да ће гасовод повећати зависност Европе од Русије и довести у опасност њихову сопствену куповину енергената и да ће остати без милиона због недобијених транзитних царина које им Русија сада плаћа.
„За Немачку и Русију је наступио погодан моменат за ближу сарадњу, због тога ће оне бити спремне за компромис. То треба поздравити под условом да се таква политика не остварује на штету међународних норми и слабих земаља, које су се нашле међу великим регионалним државама“, закључује аутор текста.