У постојећем облику и са овим чланицама, чак и да не рачунамо Британију која би се таквом концепту сигурно противила, сасвим је нереално очекивати тако нешто, каже Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.
Он у емисији „Спутњик интервју“ скреће пажњу да је против пре свега Пољска, као предводница нове Европе и Вишеградске групе, која је, подсећа он, недавно изразила спремност да изгради највећу војну базу у Европи за америчку војску, за шта је спремна да издвоји милијарду евра.
Међутим, Рајић изјаву Макрона повезује са његовом визијом Европе у три круга.
„У трећем кругу, том најудаљенијем, најмање интегрисаном биле би и силе као што су Турска и Русија, с којима се наравно може и, како он каже, мора сарађивати у бројним областима. С Русијом, пре свега на пољу енергетике, а са Турском, као и са Русијом на пољу безбедности. Други круг би биле државе које су сад у ЕУ или би јој се могле прикључити, али које су вољне да остану само на оном нивоу четири кључне слободе или интегративна процеса унутар Уније, а то су слободан проток људи, роба, капитала и услуга. Мимо тога, они не желе дубље интеграције, већ предност дају контексту суверености сопствених нација“, објашњава Рајић. У првом кругу би, додаје, биле Француска и вероватно Немачка, односно осовина Париз—Берлин и сасвим сигурно са њима земље Бенелукса, Шпанија Италија.
„То би била та прва Европа, први круг који би ишао ка реализацији федерализације Европске уније, јер објективно, не можете имати солуцију где Унија није ни федерална држава, а није ни класична конфедерација, него нешто између. Даље, не можете имати монетарну унију, да немате јединствену пореску политику“, констатује Рајић, уз опаску да Макронов план, иако смишљен на дуже стазе, није реалан.
Према мишљењу др Слободана Зечевића из Института за европске студије, Макронова порука је да ће Европска унија, ако остане овако како јесте, морати да се распадне.
„Значи, ЕУ је у овом тренутку суштински егзистенцијално угрожена, а он предлаже следеће: да државе као што су Русија и Турска буду могући партнери ЕУ, а сама Унија да има своје тзв. ’тврдо језгро‘ и ’мекше језгро‘. Тврдо језгро су државе-чланице еврозоне, имају јединствену валуту, што их зближава и уједињује“, објашњава Зечевић, напомињући да по мишљењу Макрона, све чланице које су на нижем нивоу, треба да достигну ове на вишем, а циљ је да сви буду у еврозони.
Поводом порука шефа немачке дипломатије Хајко Маса, да Европа треба да створи финансијску противтежу Сједињеним Државама, Рајић каже да је тон министра мало амбивалентан, али да не мисли да у Немачкој заиста сматрају САД конкурентом или опасношћу.
„Немачка елита верује у трансатлантско јединство, јер њима не би одговарала ситуација у којој би они морали да издвајају много више за одбрану“, каже Рајић.
Он не верује да може доћи до класичних европских оружаних снага које би могле да наследе НАТО и америчко војно присуство у Европи.
Такође, указује он, не можете имати државу социјалне правде тако лако са великим издвајањима за одбрану, па би европске државе морале да режу неке друге трошкове, који су веома важни на социјалном плану.
„Оне су свесне какве би то потресе и отпор изазвало међу самим грађанством унутар Европске уније. Идеја стварања европских оружаних снага је на јако дугом штапу. У Немачкој у овом моменту имате преко 30 војних инсталација“, подсећа аналитичар.
На питање да ли ће Европа, ако већ нема снаге да истера већу самосталност од САД ни кад је реч о финансијама, ни кад је реч о војсци, у доношењу одлука о кључним питањима и даље зависити од става Америке, Слободан Зечевић каже да је сасвим очигледно да ће ЕУ у сваком случају зависити од Вашингтона.
„’Пежо‘ не продаје буквално ништа на америчком тржишту, али се ипак повлачи из Ирана. То је зато што ’Пежо‘ зависи од америчких пензионих фондова, они су му главни акционари и ако би се они повукли случајно из власништва, то би био крах. То говори колико су америчка економија и америчка моћ финансијских корпорација присутне у Европи и колико су они зависни. Ова идеја о тој војној самосталности у ствари је намера Трампа да Европљани мало растерете Сједињене Америчке Државе, да им смање војне трошкове, а и да им прода мало више америчког оружја. Европљани кажу да би онда могли да развијају сопствено оружје. Можда би Немачка могла да издваја мало више пара за наоружање и да направи неко партнерство са Француском и на тај начин и да има неку врсту својих војних снага способних да делују унутар граница ЕУ“, каже Зечевић за Спутњик.