На прослави поводом званичног добијања самосталне општине у Тузима је у суботу уз ватромет и пјесму одржано велико славље. У тамошњем ресторану „Троја“, заједно са локалним становништвом, слављу су присуствовали и амбасадори тзв. Косова и Албаније у Црној Гори, Скендер Дурмиси и Ернал Фило, министар за људска и мањинска права у Влади Црне Горе Мехмет Зенка, потпредсједник црногорске скупштине Генци Ниманбегу, предсједник Општине Улцињ Илир Цапуни, те многобројни албански политичари у Црној Гори.
Давање самосталне општине Тузима аналитичари тумаче из више углова. С обзиром да су Тузи биле снажно упориште владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) и осталих националних албанских странака које су традиционално са ДПС-ом заједнички вршиле власт у Подгорици, чињеница да становници Тузи више неће одређивати власт у главном граду могла би да иде наруку опозицији.
С друге стране, многи су забринути актуелним процесом атомизације Црне Горе јер се општине све више додјељују по етничком кључу (попут Петњице на сјеверу, у којој већински живи бошњачко становништво), што многи тумаче као дио аранжмана предреферендумске трговине ДПС-а са мањинама. Готово да никоме није промакао ни детаљ да су се на слављу у Тузима вијориле искључиво албанске заставе, као да је у питању славље у тој држави.
Функционер албанског Демократског савеза Никола Цамај сматра да је веома важно што је након 30 година власт у Црној Гори испунила своју „давну обавезу“ додјељивањем Општине Тузи, али упозорава да мјеста за еуфорију нема, те да само промјена власти у Тузима, којима тренутно управља ДПС, може након „енормне централизације“ донијети бољитак становницима нове општине.
„Једино промјена власти би улила наду да ће у самосталној општини бити боље грађанима Малесије (Тузи). Зато ћемо радовање оставити за након првих избора за скупштину самосталне општине, а акценат у нашем раду ћемо ставити на правично разграничење са Подгорицом, на повраћај ресурса, те на успостављање власти која ће бити сервис грађанима“, казао је Цамај.
Сама чињеница да албански политичари најављују да желе да преузму судбину у своје руке без доминантног утицаја досадашњег главног партнера ДПС-а свакако отвара многа питања.
По мишљењу политичког аналитичара Војина Грубача, подгоричка мјесна заједница Тузи није добила статус општине због потреба грађана, већ због, како прецизира, „ултиматума албанских националиста да им се озваничи нова етничка територијална јединица у Црној Гори“.
„Она им је потребна због стварања албанске територијалне аутономије у Црној Гори, која ће обухватати минимум Улцињ и Тузи, а то су вароши у којима је вијорење застава Албаније и велике Албаније свакодневна појава, што је знаковито. Самим тим, Албанци у Црној Гори се не могу одвојено посматрати од Албанаца у другим државама, јер имају исту политичку мисао у виду еуфорије, а то је — формирање нове, велике албанске државе“, каже Грубач за Спутњик.
Он истиче да је то „могуће само коришћењем дуплих стандарда“, уз подсјећање да су „Албанци са Космета протјерали око 32.000 Црногораца“, али да тада албанским политичким првацима у Црној Гори није било ни накрај памети да осуде тај прогон“.
„Да не говоримо о томе да су могли коректно предложити да се тих 32.000 Црногораца населе у Улцињ и Тузи, а да се они преселе на Космет, на имања изгнаних, у смислу коректне размјене становништва. Или, још боље, могли су се заложити да се на Космету формирају српске и црногорске етничке општине, по моделу Тузи, гдје су Албанци добили општину на етничкој основи, па никаква нелијепа пресељења становништва не би била неопходна“, каже Грубач.
На крају разговора за Спутњик, овај аналитичар предвиђа да ће нова реалност на терену са албанском општином Тузи уједно означити и нову реалност на црногорској политичкој сцени, те да ће власти у будућности бити принуђене да се све више повлаче пред албанским фактором.
„Формирањем општине Тузи, сви стари шпилови политичких карата се цијепају, па игра отпочиње новим шпилом. У тој новој игри, позиција актуелне црногорске власти је јако лоша. Без албанских гласова они не могу остати на власти, па ће правити све нове и нове уступке Великој Албанији, а све на штету Црне Горе“, закључује Грубач.