Иако је рекао да Европа није подељена и подсетио на јединствену реакцију Уније на америчко увођење царина и излазак Вашингтона из иранског нуклеарног споразума, Мас је нагласио да треба променити начин доношења важних спољнополитичких одлука ЕУ, пошто тренутно правило да се одлуке доносе једногласно, према његовим речима, доводи до раста напетости унутар саме Уније.
Александар Гајић из београдског Института за европске студије за Спутњик каже да идеја да се одлучивање консензусом промени у неки вид одлучивања о кључним питањима квалификованом већином — није нова.
„Комесар ЕУ за проширење и суседску политику Јоханес Хан је још у јуну, везано за приступање неких потенцијалних кандидата Унији, предложио да се о томе не одлучује консензусом, да би, на пример, државе које су непризнате, односно територије као што је рецимо Косово, могле да уђу и поред противљења других држава. Ово дакле није нова иницијатива, али новина је да се овде заправо ради о тим кључним спољнополитичким и економским питањима, где би требало парирати утицају САД“, објашњава Гајић.
Он сматра да је овакав став немачког министра последица америчке спољне политике и њихове одлуке да воде економски рат против других центара моћи, али и свести да унутар ЕУ постоји нејединство, односно да постоје чланице које не желе да се сукобљавају са Америком.
Наш саговорник подсећа да је Мас својевремено изнео концепт који се звао „Јуроп јунајтед, где је предлагао да Европа уобличи такву политику којом би представљала контратежу САД.
„Проблем је у самој структури одлучивања Европске уније, јер они тешко да могу да постигну једногласност по читавом низу питања. Мас сада заправо операционализује своје раније изјаве, попут оне када је у једном интервјуу рекао — нећемо дозволити да САД делују преко наших леђа. Он види да садашњи механизми ЕУ, због противљења одређених чланица, не омогућавају уобличавање неких ефикасних одговора на америчке потезе и зато предлаже измену гласања“, објашњава Гајић.
Немачки министар верује, како оцењује наш саговорник, да ће на тај начин одблокирати процес доношења заједничке политике којом би се парирало садашњим одлукама и потезима америчке администрације, како везано за економска питања и увођење царина на алуминијум и челик, тако и везано за америчко иступање из иранског нуклеарног програма, увођење санкција европским фирмама које настављају да послују са Ираном, али и по читавом низу других питања.
Гајић напомиње да Европска унија заправо и нема свугде једногласно одлучивање, јер је усвајањем Лисабонског споразума начин одлучивања промењен још крајем 2007. године.
„Тада је у европском савету министара измењен начин одлучивања тако да у 45 области већ постоји неки вид квалификоване већине, која је обично или 55 посто чланица ЕУ који представљају 65 посто грађана, или преко 70 посто. Ту постоји читав низ области као што је гранична контрола имиграција, азил, полицијска кооперација, Европол, транспорт, криминално право, заједничка одбрамбена полиција, дипломатија, спорт, енергија, туризам и тако даље. Међутим, неке од тих важних области још захтевају једногласно одлучивање, па се Хан залаже да се то промени“, указује Гајић.
Према његовим речима, ЕУ је до сада, у телима где је доношење одлука могло бити могуће „прегласавањем“, гледала да се то ипак избегне и да се консензус постигне тако што би тим земљама које су имале супротан став нудила неку повољност или им се излазило у сусрет у неком другом питању, како би се сачувао тај привид једногласног одлучивања.
Међутим, како наводи, сада је ситуација довољно озбиљна јер ЕУ није изашла из кризе, не зна се како ће се реформисати, налази се под трговинским и економским ударом САД и оптерећена је низом других проблема, па се сада јављају иницијативе да нешто мора под хитно да се предузме не би ли се спречиле још веће последице по ЕУ и њене кључне чланице.
„Ипак, не знам на који начин би ово могло да се операционализује, а да не изазове још веће протесте чланица које су незадовољне, с обзиром на то да се прегласавање не би тицало само противљења Сједињеним Државама. То је очигледно тренутно најважнији спор, али овде би била реч о читавом низу других питања, попут емиграција или економске политике, код којих земље које воде ЕУ мисле да могу прегласавати друге чланице. То је, међутим, мач са две оштрице, јер ће на тај начин отуђити земље које не деле те њихове ставове, што може да доведе до продубљивања кризе ЕУ и можда напуштања тог савеза од стране још неке чланице“, категоричан је Гајић.