У селу Добровнику, на граници Словеније и Мађарске, у питомој панонској равници сместио се „свемирски брод“. Реч је о највећој узгајивачници орхидеја у овом делу Европе. Љубав према цвећу временом је прерасла у озбиљан бизнис, а екипа Спутњика је открила како би велику корист од тога могла да добије и – Србија.
Прича о узгајању орхидеја у Словенији десила се готово случајно, када су двојица пријатеља с Пољопривредног факултета у Љубљани дошла на идеју да започну потпуно нови бизнис. Роман Феречак и Томаж Јевшник покренули су посао као стартап, а завршили с највећим погоном за производњу орхидеја у кругу од 400 километара.
У егзотичној тропској башти, својеврсној џунгли на 350 квадрата у оквиру комплекса „Ocean Orchids“, дочекао нас је Јевшник. У обичној мајици и бермудама, Јевшник у први мах не одаје утисак успешног бизнисмена, али дела доказују да и те како зна о чему говори.
„Ја мислим да простор Панонске низије представља најбоље поднебље за узгој орхидеја у Европи. Холандија, која је светски монополиста у хортикултури, превише је северно, другопласирана Шпанија је превише јужно, а услови какви постоје у Словенији, Хрватској, Србији, Мађарској и Румунији су најбољи“, каже Јевшник.
Четири услова за узгој
Према његовим речима, овај регион испуњава четири основна услова за развој орхидеја:
- Равнице – Ова врста терена је најбоља за узгој цвећа.
- Сунце – Цела Панонска низија има довољно сунчаних дана за успешан узгој цвећа.
- Геотермални извори – Олакшавају загревање стакленика и штеде електричну енергију за загревање воде.
- Кише – У овом делу Европе има довољно падавина.
Будући да је Војводина идеална локација за развој овог бизниса, питали смо Јевшника шта саветује Србији – како да постане нови центар за узгој орхидеја.
„Имам четири савета. Прво, потребно је да се сви потенцијални произвођачи повежу са стручњацима на универзитету који прате најновија истраживања из ове области. Знање је најважнији фактор. Друго, потребно је да постоји одговарајућа инфраструктура. Треће, важно је да се одреди најбоља локација. Зато смо ми изабрали Прекмурје, због геотермалних извора, равног земљишта, близине граница Мађарске, Аустрије и Хрватске. На крају, треба скокнути до Холандије, јер су тамо највећи стручњаци у овој области. Све што знамо научили смо тамо, а не прође седам дана а да овде не борави неко их те земље“, каже Јевшник.