Трговински рат између Кине и САД је одлична могућност за Русију да постане нови снабдевач кинеског тржишта — сојом. Према његовим речима, руска соја је високог квалитета, али нажалост нема је довољно на кинеском тржишту.
Кина је највећи потрошач соје на свету. Од те житарице се производе различите намирнице, као и уље. Осим тога, сорте лошијег квалитета користе се за прехрану стоке. Кина увози више од тридесет милиона тона соје, што чини скоро две трећине укупне америчке производње те културе годишње. Након што је председник САД Доналд Трамп увео царине у висини од 25 одсто на увоз кинеске робе, у вредности преко 50 милијарди долара, Кина је одговорила истоветним мерама.
Соја је на списку америчке робе која се нашла на удару кинеских мера. Интересантно је да соја најбоље успева у „црвеним“ државама, односно баш тамо где је победио Трамп — у Ајови, Небраски и Кентакију. Имајући у виду да је Кина главно тржиште где Америка извози соју, Пекинг је логично претпоставио да би увођење царина на увоз соје требало да изврши не само економски, већ и политички притисак на Трампа.
Са друге стране, та мера приморава Кину да нађе нове добављаче. Међутим, ниједна држава не може одједном да испоручи толико соје колико су то могле САД. За сада, део проблема ће бити решен тако што ће Кина увозити веће количине из Бразила и Аргентине, а Русија би ускоро могла да постане један од значајних извозника соје на кинеско тржиште.
„Русија не гаји генетски модификовану соју и то је њена велика предност. Сав род соје је потпуно природан и има велики садржај протеина. Од овако квалитетне сировине, може се добити више протеина. Кина је свакако заинтересована за руску, еколошки исправну и квалитетну соју. Међутим, за сада Русија извози само један мали део, свега 500.000 тона. Не сме се заборавити да би требало попунити рупу од тридесет милиона тона. Русија би требало да пожури“, каже за Спутњик генерални секретар Кинеске асоцијације за развој предузећа у иностранству Хе Џенвеј.
Наш саговорник је додао и да због америчких тарифа за Кину и санкција САД према Русији две земље све више јачају економску и трговинску сарадњу.
„Трговински рат између САД и Кине и америчке санкције према Русији пружају нашим земљама одређену шансу за развој билатералне сарадње. Узмимо за пример пољопривреду. Кина ће смањити увоз пољопривредних производа из Сједињених Држава, а Русија може да заузме тржишну нишу, која ће се на овај начин ослободити. Други пример је алуминијум. Због америчких санкција, Русија губи традиционална тржишта за ту врсту производа у Америци и Европи. Шта да се ради? Решење је очигледно — тај алуминијум може да се прода Кини, која би могла да преради сировине и направи коначне производе: електролитички алуминијум, легуре алуминијума и слично. Дакле, отварају се нове могућности“, каже наш саговорник.
Истовремено, према речима Хе Џенвеја, Русија полако престаје да буде само испоручилац сировина за Кину. Кина све више купује готове производе у Русији.
„Енергетика и даље остаје најпривлачнија област за кинеске инвестиције у Русији. Међутим, удео прерађивачке производње у овој области расте. Раније је Кина из Русије углавном увозила сирову нафту и природни гас. Сада у Кини постоји велика потреба за готовим производима, на пример, за метанолом, као и за течним природним гасом и другим чистим енергентима. У Кини свакодневно расте потражња за тим производима.“
Раније је Кина била један од највећих увозника америчког течног природног гаса. Али због трговинског рата, течни гас из Америке такође потпада под режим кинеских санкција. И то је већ довело до значајног смањења броја америчких танкера који иду Кину. У јулу су два руска танкера испоручила први контингент течног природног газа у Кину преко Северног морског пута. Такође, преговара се о повећању испорука гаса путем гасовода. Председник КНР Си Ђинпинг, у разговорима са руским председником Владимиром Путином у оквиру Источног економског форума, поручио је својим сарадницима да што пре уговоре испоруке руског гаса у Кину преко западне руте.