Трговински рат Америке и Кине који је, упркос разним мировним преговорима, на крају ипак ступио на сцену, многи су већ крстили као светски трговински сукоб који ће мало кога оставити по страни. Како би у томе могла да прође Србија у којој Кина све више шири своје послове и како на то утичу кинеска инвестиција у „Смедеревску железару“ и чињеница да је трговински рат Америка започела управо увођењем царина на челик. Уз то, како је недавно рекао амерички амбасадор Кајл Скот, у Србији тренутно ради 100 америчких компанија које су инвестирале четири милијарде долара и запошљавају 18.000 људи.
Може ли присуство фирми и једних и других да се одрази на њихово пословање у Србији и због чега би српска економија могла да буде на штети?
„Уколико се гледа само тај економски однос који је већ прерастао у рат Кине и Америке, онда ми ту немамо шта да се бринемо јер ни једна ни друга страна нису овде уложиле у производњу тих артикала који би могли евентуално да буду окарактерисани у међународној трговини као кинески, односно као амерички“, каже саговорник Спутњика, консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Ту, како каже, не види проблем, али додаје да га види у чињеници да је реч о рату који се не односи само на те две економије, него на далеко шире подручје.
„Пре свега морамо водити рачуна о томе да је у тај рат директно укључена и ЕУ и то може да нам закомпликује однос према европском тржишту“, истиче Бушатлија.
Он сматра да ће далеко већи проблем настати када Европа буде погођена америчким санкцијама које су већ кренуле и тек ће се још више заоштравати. Ту се може десити да индиректно имамо проблема, додаје овај економиста.
На питање да ли би извор проблема могао да буде челик произведен у „Смедеревској железари“ која послује у оквиру кинеске ХБИС групе, односно његов пласман на европско тржиште, Бушатлија напомиње да је извоз нашег челика у Европи иначе под надзором.
Мада не види да је економија Србије директно угрожена међусобним ратом САД и Кине, он ипак истиче да је реч о озбиљном међународном сукобу две највеће економије на свету у који су уплетени готово сви остали. А Србија је у том ланцу једна сасвим танушна карика, што, како каже, увек може да донесе неку штету.
„Сви економски ратови су стварно ратови и они штету наносе пре свега тим непосредним учесницима“, истиче Бушатлија, који сматра да ће због економског сукоба ЕУ и Америке, Европа имати велике проблеме у комуникацији са Кином. Прво ће се, оцењује он, показати та индиректна штета. Јер Кина ће, како објашњава, морати да штити свој интерес и колико год они преференцијала давали Европи, да би лакше ушли на европско тржиште, то ће реметити њихове односе или са Америком, или са Европом.
Европа као слабија економија од америчке ће прва поклекнути и чак и једна Немачка није сигурна да може лако да преживи те санкције. Видно је да се она супротставља америчким притисцима који је терају у лоше односе или са Русијом, или са Кином, што ће се одразити на општу ситуацију, каже Бушатлија.
„Ако ми себе гледамо само у оквирима европске трговине и европског економског простора, онда ћемо и ми сигурно имати проблема. Уколико мало диверсификујемо нашу економију, па будемо играли и са Русима, и са Евроазијском унијом, са Кинезима, па и са Европом, па и са Америком, онда ћемо лакше преживети ова турбулентна времена“, закључио је саговорник Спутњика.
