Научници тврде да дијаманти нису никаква реткост и има их много више него што се мисли. Заправо, према истраживањима Масачусетс института за технологију — кад би допрли до свих залиха које се крију у земљи, цена би им драстично пала, пише Си-Ен-Ен.
Нова студија интердисциплинарног тима истраживача користила је сеизмичку технологију, исту врсту која се користи за мерење потреса. Дошли су до открића да дубоко у земљи лежи билијарду тона дијаманата (1015).
Свеједно, до њега нећемо тако скоро допрети. Наиме, ова лежишта дијаманата налазе се на дубинама које је познатим технологијама немогуће дохватити. Налазе се на дубини између 150 и 250 километара испод површине.
Ако се зна да је дијамантни рудник Мир у Русији — друга рупа по дубини на свету, дубока тек око четиристо метара, тешко да ће се за нашег века пронаћи технологија која би могла да допре до овог вредног налазишта. Научници су до ових фасцинантних бројки дошли користећи звучне таласе за мерење, јер се њихова брзина мења у зависности од састава, температуре и густине стена и минерала кроз које путују.
Дубоко у земљи су кратони, масе стена обликоване попут планина окренутих наопако и настале су пре отприлике петсто милиона година и најстарији су део Земље, па су преживели стварање и разбијање континената. Налазе се на дубинама од око двеста километара.
Они су обично хладнији и мање густи од околних стена и резултирају бржим звучним таласима. Међутим, научници су приметили да су таласи још бржи кад се крећу кроз дно кратера, тзв. корене. Стога су спојили виртуелне стене, израђене од могућих комбинација различитих материјала и помоћу тродимензионалних модела, упоређивали брзине звукова у различитим варијацијама.
Звук путује дијамантом два пута брже него кроз остале врсте стена, па је тим схватио да мора постојати и у кратонима.
„Дијаманти савршено одговарају јер су мало гушћи а није нам много њих потребно“, рекао је Улрих Фаул, истраживач на МИТ-овом Одсеку за Земљу, атмосферске и планетарне науке и виши сарадник на студији.
Фаул, који је радио у лабораторији са тимом сеизмолога, геолога и других научника, мало је повећао количину дијаманта у виртуалним стенама док нису постигли комбинацију која је створила исте брзине проласка таласа које су исказане при мерењима сеизмичким технологијама у Земљи.
Она је износила 1-2 одсто у односу на кратон. Затим су тај проценат помножили с укупним волуменом кратонског корена у Земљи, који су проценили мапирањем нових и старих формација стена. Тако су дошли до бројке од једног квадрилиона дијаманата, што је хиљаду пута више него су очекивали. Фаул каже да је врло логично да су се дијаманти формирали управо на том месту јер је за њихово стварање потребан екстремно високи притисак и екстремно висока температура. Тежина свих стена пружа идеалне услове за њихово формирање дубоко у Земљином језгру.
Дијаманти који завршавају у огрлицама и прстењу потичу са земљине површине, а формирани су обично током вулканских ерупција, рекао је Фаул Си-Ен-Ену.
У студији су учествовали истраживачи из разних научних институција, укључујући и калифорнијски Универзитет Беркли, затим Харвард, па Универзитет у Мелбурну, као и Универзитет за науку и технологију из Кине и многе друге.