Руски енергетски гигант „Росњефт“ открио је највеће налазиште нафте — „Нерцетинско“, које се налази у Ненецком аутономном округу са процењеним резервама нафте од 17,4 милиона тона, а друго налазиште је „Верхњеичерско“ у Иркутском региону са процењеним резервама од 11,4 милиона тона нафте и 52,6 милијарди кубних метара гаса, које је открила компанија „Восток енерџи“, чији је већински власник „Росњефт“.
Руски министар природних ресурса и екологије Серегеј Донској потврдио је прогнозу раста залиха течних угљоводоника у 2016. години, о чему је раније реферисао и председнику Владимиру Путину.
„Према прелиминарним подацима, раст резерви течних угљоводоника — нафте и гасних кондензата — износиће 575 милиона тона, а гаса 702 милијарде кубика. Ми потврђујемо те прогнозе“, истакао је Донској.
Русија је једна од светских сила када је реч о залихама и производњи нафте и гаса. Производња нафте у Русији је 2016. године порасла за 2,5 одсто у односу на исти период 2015. Конкретно, Русија је прошле године произвела 547,5 милиона тона нафте и гасног кондензата, чиме је оборен рекорд у савременој историји земље. Тако је просечна дневна производња црног злата прошле године износила више од 10,9 милиона тона барела.
Подсећања ради, Русија је 2015. заузела прво место у свету по производњи нафте, и друго, после САД, по производњи природног гаса.
Русија такође улази и у „златну тројку“ светских лидера када је реч о производњи злата. Већ шесту годину заредом у овој земљи расте производња злата из минералних сировина, и у том периоду Русија се на светској рејтинг-листи попела са шестог на треће место, после Кине и Аустралије, а такође заузима и друго место у свету у укупној производњи.
Најсвежије информације говоре о томе да су током прошле године у Русији откривена и нова налазишта злата и других руда — чак 60! Пронађено је налазиште „Серовско“ у Свердловској области са резервама гвожђа (62 милиона тона), хрома (3 милиона тона) и никла (359 хиљада тона).
Осим тога, откривене су и велике залихе бакра у Забајкалском крају — 2,4 милиона тона, а у Архангелској области су пронађена налазишта цинка — 11 милиона тона. У Краснојарском крају је нађено 108 тона племенитих метала, пре свега платине, али и 54,4 тоне злата.
Иначе, још није објављено колика је била укупна производња злата у Русији прошле године, али се прогнозирало да ће достићи цифру од 297 тона, што би, ако су се прогнозе оствариле, био национални рекорд. Међутим, познато је да су 2015. у Русији произведене чак 293,4 тоне злата.
Саветник генералног директора компаније „Росгеологија“ Борис Михајлов предвиђа да би Русија 2030. са годишње произведених 400 тона злата могла да буде светски лидер у овој сфери а, како је навео, сва је прилика да ће постигнути темпо раста бити задржан најмање до 2050. године.
Он је истакао и да највећи успех бележе Република Саха и Магаданска област. Залихе драгоценог метала које су овде истражене износе више од 30 одсто укупних руских резерви.
Подједнако је важна експлоатација налазишта у јужном и западном појасу Источног Сибира. На тој територији се вади 30 одсто руског злата, а истражено је 45 одсто укупне површине лежишта.
Добра вест је стигла и за љубитеље руских дијаманата — залихе дијаманата на територији Русије су прошле године допуњене за 32,8 милиона карата. Најимпресивнији раст је забележен у Њуробинсу и Ботуобинску.
Русија је, иначе, највећи светски произвођач дијаманата. Највише руских дијаманата се вади у Републици Сахи (Јакутија) — у Сахи се извади чак 99 одсто руских дијаманата и више од 25 одсто укупних светских.
