Албанска алтернатива, која се у протеклих годину дана, према ријечима Ђељошаја, ујединила са још три албанска субјекта, наставиће да уједињује албанске партије у Црној Гори не би ли се на тај начин нашао модел за „јединствено дјеловање“ албанског фактора.
Алтернатива ће се, како каже њен лидер у интервјуу за портал РТЦГ, убудуће залагати за „веће присуство Албанаца у институцијама система“, равноправност албанског језика „на свим нивоима“, што подразумијева и да интернет презентације Скупштине, Владе и предсједника Црне Горе буду и на албанском језику, те што „већу децентрализацију власти“ у Црној Гори која се односи и на „образовање и културу“.
Поред залагања за што већу атомизацију Црне Горе која подразумијева велику аутономију у општинама са већинским албанским становништвом попут Улциња, Плава и Гусиња, Албанска алтернатива најавила је и сигурну побједу у новој општини Тузи, која је донедавно била у склопу Подгорице, након чега слиједи „разграничење“ са главним градом Црне Горе.
Лидер Албанске алтернативе сматра да разграничење између нове општине Тузи, коју Ђељошај, као и остале колеге албански политичари, најчешће назива Малесија, по географском подручју које већим дијелом припада сјеверозападној Албанији, а мањим Црној Гори (црногорски дио Малесије налази се уз границу са Албанијом, између средњег тока ријеке Цијевне и Скадарског језера), треба да се обави на темељу „поштовања закона и културно-историјских чињеница“.
„Малесији су држава (Црна Гора) и Подгорица прве комшије, Подгорица као општина, а држава кроз Подгорицу као главни град Црне Горе. Очекујемо однос како смо нашим односом кроз вјекове ми пропагирали када смо се одређивали према комшијама. Коректан, инвестициони, дијељење искустава и најбоље праксе, заједнички рад у свим пројектима“, поручио је предсједник Албанске алтернативе.
Ипак, многим аналитичарима је упао у око детаљ да би границе нове општине Тузи, односно разграничење са Подгорицом по „катастарским“ и „историјским параметрима“, према овој замисли требало дословце да разграничи Малесију као област традиционално већински насељену етнички албанским становништвом и остатак Црне Горе, што суштински представља границе „природне Албаније“.
Коментаришући ту „чудну“ коинциденцију, као и тврдњу тренутно водећег представника албанске мањине у Црној Гори да „као концепт и теза ’велика Албанија‘ не постоји“, те да је она албанском фактору подметнута услед „немогућности формирања ’велике Србије‘“, за шта су криви Милошевић и САНУ, новинар Матија Николић примјећује да то није ништа ново, те да је понашање албанских представника на Балкану деценијама уназад истовјетно када су у питању главни правци њиховог дјеловања.
Тако је и на Косову, како Николић подсјећа, „све почело наводним угрожавањем основних људских права, а завршило се протјеривањем домицилног српског народа, као и неалбанског становништва, да би на крају Албанци прогласили њихову државу на територији Србије“. То је, према Николићу, најбољи доказ да планови о стварању „велике Албаније“ ипак постоје. Међутим, саговорник Спутњика додаје да није случајно да предсједник Албанске алтернативе Ник Ђељошај није и неће поменути ништа од тога.
„Неће још поменути укидање граница између ’велике Албаније‘ и Косова на којем раде Еди Рама и Хашим Тачи. Али ако се то оствари, наравно да ће то приказати као велику побједу свога народа. Тако се и за ’велику Албанију‘ Ђељошај мало ’изгубио у преводу‘ , па каже да она не постоји. Можда би он тај пројекат, уколико би Албанци успјели да га остваре, сјутра назвао само Албанијом или ’природном Албанијом‘, како год, суштина је иста, као и територија на коју су бацили око“, каже Николић за Спутњик.
Тај новинар није превише убијеђен да давање самосталне општине Тузи није корак у правцу реализације „великоалбанског“ пројекта и у Црној Гори.
„Шта Ђељошај заиста мисли говори његов однос према српском народу и његовим представницима. Иако је Косово данас проблем на светском нивоу, он и даље за то оптужује покојног предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, док о САНУ говори са ниподаштавањем, као и о митрополиту Амфилохију. Из свега тога је јасно шта Ђељошај мисли и, да не би неко погрешно разумио, треба још једном поновити његове ријечи: ’Малесији су Подгорица и Црна Гора прве комшије‘“, јасан је Николић.