Редитељ, сценариста и директор једног од најмоћнијих европских филмских студија „Мосфилма“ Карен Шахназаров, борави у Београду поводом премијере филма „Убити по виђењу“, у чијем је снимању учествовао као продуцент.
Филм је инспирисан истинитим догађајима из периода грађанског рата у Чеченији и приказује напоре руских специјалних служби да ухвате најзлогласнијег чеченског терористу Шамила Басајева, одговорног, поред осталог, за монструозне терористичке нападе у позоришту у московској Дубровки 2002. и у школи у Беслану 2004. године.
У филму су, поред једног од тренутно најпопуларнијих руских глумаца Игора Петренка, ангажовани и бројни глумци из Чеченије и Осетије, а највећи део приче сниман је у аутентичним планинским пределима и забитима Северног Кавказа.
„Ова тема је, нажалост, веома актуелна и данас. Русија се, на срећу, с тим изборила, али видимо шта се догађа у свету. Због тога мислим да је управо сада право време да се о томе говори. Тема тероризма је данас чак и актуелнија него у време када се догађало оно што је описано у филму. Ти догађаји су за Русију били глобални, али за свет су били локални. Данас је то светски проблем“, каже наш саговорник, објашњавајући због чега је ’Мосфилм‘ одлучио да подржи снимање овог филма.
Филм тачно и детаљно приказује борбу руских специјалаца против терориста. Чеченија је, заправо, одличан пример како се треба борити против тероризма. И данас у Русији постоје ти проблеми, али они не могу да се упореде с временом од пре десет, петнаест или двадесет година. Слажете ли се?
— Да, ти проблеми су данас потпуно другачијег карактера. То је, с једне стране, заслуга наших специјалних служби, које су током тих година стекле огромно искуство. Знам из врло поузданих извора да је Светско првенство у фудбалу у Русији прошло тако успешно управо захваљујући специјалним службама. Знам да су ти људи радили много и ефикасно да би Мундијал био безбедан. То је веома комплексно питање. Русија је у великој мери савладала тај проблем, али су, поред рада специјалних служби, била неопходна и политичка решења проблема. Та политичка решења су била веома исправна. Као прво, чеченском народу је омогућено да спроведе референдум и да се сам изјасни да ли жели да остане у Русији, а као друго, дата му је могућност да у саставу Русије развија свој језик, културу, религију, национални идентитет. Чини ми се да је то веома важно. Иза злих терориста увек постоје и нека нерешена политичка и економска питања, и то треба решавати истовремено. Увек се мора имати на уму да политички и економски разлози наводе, пре свега, младе људе да крену погрешним путем. Ефикасној борби против терориста у Чеченији допринео је и ефикасан рад Чечена, односно чеченских специјалних служби.
Веома је важна и култура. У овом филму игра велики број чеченских и осетинских глумаца који су, како сте рекли, били право откриће за вас. Нагласили сте да је њихов ангажман у овом филму дао целој причи додатну психолошку тежину, у ком смислу?
— То је, поред осталог, показатељ како се чеченски и осетински народ односи према тим догађајима. То је болни период историје, и чињеница да су ти глумци пристали да играју улоге које су им поверене у овом филму, да су их играли добро и да су разумели шта играју, сведочи о промењеном односу народа према ономе што се догађало и према том проблему у целини.
Напоменули сте да је буџет овог филма најмање петнаест пута мањи од буџета холивудских акционих блокбастера. Мањи буџет, међутим, филму доноси једну велику предност — у њему нема сувишних сцена насиља, обиља експлозија, поломљеног стакла, крви. У многим холивудским филмовима много новца се троши управо на специјалне ефекте те врсте.
— Холивуд је финансијска империја у којој је често довољно погледати филмски сет. Ја сам снимао у Америци — тамо је на сету неколико стотина људи и немогуће је знати чиме се сви ти људи баве. Тамо се новац заиста троши нештедимице. Тамо где је много новца, има и много непотребних трошкова.
Како сте градили карактере главних ликова? Да ли сте се саветовали са сарадницима специјалних служби? Шта је била главна идеја када је реч о приказивању тих људи?
— Имали смо стручне консултанте, наравно. Њихових имена нема у одјавној шпици, јер су та имена и даље у строгој тајности. То су активни сарадници специјалних служби, они су заиста учествовали у тој специјалној операцији против Басајева (у филму — Базгајев). Наша група је реконструисала све онако како је било. И ништа није било ни потребно измишљати, јер су догађаји сами по себи били интересантни. Ту је чак и сцена када главни јунак, специјалац Јегор, доспева у подрум у којем се крије Базгајев. Он се спушта низ степенице и од Базгајева га дели само зид. То се заиста догодило, то је била стварност. Све је веродостојно у филму. И сами глумци су много разговарали с учесницима у тим догађајима и трудили се да на основу тога изграде своје ликове, да пренесу све како је заиста било. То је борба против тероризма, она је веома сурова и води се без правила. И с тим се ништа не може учинити. Када се ти људи боре против тероризма, боре се истовремено и за сопствени живот. Мора се бити одлучан. Они разумеју да нико за њих неће имати милости.
Кроз филм се, поред осталог, провлачи чињеница да је помоћ терористима у Чеченији у великој мери стизала из иностранства, из непосредног окружења Русије. Како се Русија бори с тим изазовом — то није само борба против тероризма него и борба против непријатељских снага које вребају споља?
— У принципу, било је познато да је тај грађански рат био у великој мери подгреван из иностранства. Много је у њему учествовало странаца с Блиског истока и из других земаља. Није тајна да су у њему учествовале и западне специјалне службе и да су то користиле за циљеве геополитичке борбе против Русије. То је позната чињеница. Ретко ко данас то негира… Геополитичка борба се наставља и ја сам, у принципу, оптимиста. Русија је већ претрпела свој пораз и сада је дошао ред на другу страну. Очигледно је да се свет веома интезивно мења. Западни свет, укључујући САД, данас је у великој кризи. Ситуација је потпуно другачија него пре пет година. У светском поретку се већ увелико догађају огромне промене.
Да ли то видите као опасност за свет?
— Да, опасно јесте, јер је свака империја, када губи своју позицију, способна за неке неразумне поступке. Надајмо се да ће, ипак, све проћи без крајности. Биће ту свакако још великих катастрофа, јер историја је показала много пута да ниједна велика империја није отишла тек тако, да је свака страсно желела да се одржи. Постоје, међутим, историјски, објективни процеси који су свакако неповратни.
Русија, срећом, има одличну дипломатију, добро се сналази у игрању шаха…
— Русија веома мудро, дипломатски решава проблеме… Али дефинитивно је ствар и у томе што је Русија успела да обнови своје оружане снаге. Нажалост, у савременом свету, без реалне снаге ништа се не може решити. Дипломатија је одлична уколико се може нечим поткрепити. Русија је заиста успела да се обнови и због тога дипломатија успешно делује. Да тога нема, никакве дипломатије не би било.