Да није трагично — било би комично.
У Хрватској, најмлађој чланици ЕУ, „светионику еуропских вриједности“ на брдовитом Балкану, најављена је тужба због говора мржње. Проблем је што тужба није најављена против Марка Перковића Томпсона и сличних који јавно промовишу неоусташку идеологију, већ што су Томпсон и његови следбеници најавили тужбу против уредника српског портала „Новости“, билтена Српског народног вијећа (СНВ) у Хрватској.
Наиме, екипа од десет угрожених, на челу са Томпсоном, најавила је приватне тужбе против Саше Милошевића, потпредседника СНВ-а и уредника Билтена СНВ-а у којем се доноси годишњи преглед напада на Србе у Хрватској и Тамаре Опачић, уреднице „Новости“ и ауторке спорне публикације.
Томпсону и другарима засметало је што су њихове активности, изјаве и текстови у периодичној публикацији СНВ-а наведени међу 393 догађаја из прошле године којима се Србима поручује да они, као и њихова култура, језик и писмо, а посебно политичко деловање — нису добродошли у Хрватској.
„Реч је о врло тешким и озбиљним клеветама, где се подмеће говор мржње, позивање на насиље и томе слично… Билтен брани агресорске тежње у Хрватској и свака критика која је упућена од стране ових људи сматра се нападом на српску заједницу, насиљем, претњом насиљем, говором мржње и томе слично“, рекао је адвокат десеторице Мате Кнезовић.
Одвјетник је, том приликом, своје клијенте назвао „часним људима који су познати хрватској јавности, који иза себе имају врло квалитетне радове, од знанствених до умјетничких, до политичара који су стварали хрватску државу“.
А што је то засметало „симпатичној“ десеторици због чега су одлучили да потраже правду на суду?
Најпознатијем од њих, Марку Перковићу Томпсону, „душевну бол“ нанела је констатација да се усташки поклич „За дом — спремни“ могао чути на његовим концертима у Загребу, Нуштру, Вараждину, Задру и Слуњу.
Анте Ђапић и Марко Скејо сматрају да им је укаљан углед у делу извештаја у којем се актуелна влада Хрватске критикује што не показује енергичност у укидању антимањинских и проусташких манифестација.
„Једна од чињеница која указује на то је плоча с усташким поздравом ‘За дом спремни', која је у септембру из Јасеновца премештена у оближњу Новску. Том приликом је влада преговарала с Марком Скејом, заповедником злогласне 9. бојне Хрватских обрамбених снага (ХОС) ’Рафаел витез Бобан‘, која носи име усташкога злочинца, и са Антом Ђапићем, бившим градоначелником Осијека и председником екстремно десног ХСП-а, који је најавио покретање референдума чији ће циљ бити укидање права на затупљеност националних мањина у Хрватском сабору“, наводи се у Билтену.
Један од увређених, Марко Љубић, чија је колумна под насловом „Србе брадатог духа Хрватска мора обријати на сухо, па ће нестати угрожености“, цитирана у Билтену, каже:
„Ово је питање односа сваког нормалног човека који држи до поноса, части и достојанства, пред неким ко је узео право да арбитрира уместо хрватске државе, да шаље претеће поруке људима који слободно мисле и који присваја српску националну мањину и Србе, часне људе да у име њих квалификују људе који постављају озбиљна рационална питања.“
У најкраћем, „десеторка“ је закључила да „хрватски интелектуалци и хрватски народ више не смеју да ћуте пред клеветама против њих“.
У целој причи, интересантан детаљ је да је Билтен објављен у априлу, а представљен у мају ове године, а да је „десеторка“ одлучила подићи тужбу уочи „ветеранског просвједа“ у Вуковару, односно у јеку још једне антимањинске кампање, на шта је упозорио и (потенцијално) тужени Саша Милошевић.
„На први поглед, то да те тужи галерија ликова од Томпсона и Јурича до Цулеја и Скеје делује мало надреално и помислиш да нема суда који ће тако нешто прихватити. Онда, кад се присетиш да се ради о правосудном систему који ратне злочине истражује четврт века, који ослобађа убице због синкопе или порекла из добрих породица, који десет година чека са суђењем за највеће корупционашке афере, који је слеп, глув и нем насилне отимачине и насиља, та ти тужба постане реална и сасвим логична. Рат је мир, слобода је ропство, незнање је снага“, поручио је Милошевић.
Да није морбидно — било би бизарно.