Док су светски и европски медији, политичари и магови политичког маркетинга све своје снаге усмерили на успех референдума у Македонији, Скопљем и осталим македонским градовима и селима ширио се мирис печених паприка.
Ајвар се правио навелико и већина грађана најјужније бивше југословенске републике одлучила је да остане код својих кућа, пече паприке, меша их са патлиџаном и упржава ајвар уместо да на гласачким местима доноси, за режим македонског премијера Зорана Заева и остатак света, „историјску одлуку“ о промени имена земље.
Грађани Македоније, што очигледно показују резултати референдума, нису схватили договор који су јуна ове године постигли Зоран Заев и грчки премијер Алексис Ципрас као нешто од историјског значаја, чим је на њих више утицала неформална кампања да је боље да остану код својих кућа и праве ајвар него кампања коју су спроводили поборници Преспанског споразума.
Ајвар је све време кампање био главни лајтмотив поборника бојкота референдума на друштвеним мрежама, док је на другој страни стајао давно разрађени и дебело плаћени механизам политичких мешетара, маркетиншких стручњака и македонских власти.
Иако су све своје снаге упрли ка циљу да референдум успе, доживели су неуспех.
Македонска престоница Скопље постала је пред гласање омиљена дестинација западних политичара. Тешко је рећи када је једну државу, велику или малу, значајну или маргиналну, посетило толико страних државника за тако кратко време.
Британска премијерка Тереза Меј, немачка канцеларка Ангела Меркел, аустријски канцелар Себастијан Курц, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, амерички секретар за одбрану Џим „Бесни пас“ Матис, европски званичници Јоханес Хан и Федерика Могерини смењивали су се у Скопљу у готово равномерним размацима како би „охрабрили“ Македонце да донесу „исправну одлуку“.
Међутим, ајвар је победио, и то убедљиво. Надјачао је маркетинг који је произишао само из духа народа. А постигнута су два циља: македонски ајвар је постао светски популаран производ, а референдум није успео. Једним ударцем — две победе.
Једно од правила спиновања гласи да се пажња пребаци са конкурентског догађаја на догађај који ви желите, каже директор ПР агенције „Прагма“ Цвијетин Миливојевић.
„Кампања са ајваром је врло једноставна. То је порука: ’Гледајте ви људи, од чега се живи, пустите ЕУ, НАТО, промену имена и разне друге врсте интеграција. Оне се не мажу на хлеб‘. Или, што би рекао наш Палма, то се не сипа у трактор“, објашњава он.
Македонске власти су, према Миливојевићевом мишљењу, направиле кардиналну грешку тиме што су од македонских грађана захтевале да се у једном референдумском питању изјасне о три ствари одједном, уз сугестију: „Пробајте да кажете не“.
Како да грађани кажу „не“ уласку у ЕУ или уласку у НАТО, када је Северноатлантска алијанса једина која може да спаси Македонију од сила које јој прете, пита се Миливојевић. Треће питање односи се на одрицање од, како Миливојевић каже, још мало државног идентитета, како услова за улазак у ЕУ и НАТО.
„Када поставите такву врсту питања, ви заправо потцењујете здрав разум грађанина. Грађанин каже: ‘Еј, чекајте, да нисте стварно мало претерали‘. Тако да су ајвар плус овакво идиотско питање резултовали тиме да је излазност око 36 одсто, иако не сумњам да у Македонији постоји више него већинско расположење за улазак у ЕУ. Сигурно је више од две трећине бирача за улазак у ЕУ и сигурно више од половине сматра да је улазак у НАТО боља опција него остати изван НАТО-а“, наглашава он.
У Македонији је годинама стваран надидентитет, позивањем на традицију Александра Македонског, а од тога се одједном одустало под притиском западних сила. Грађани су се, према Миливојевићевом тумачењу, запитали шта се догађа и победио је њихов здрав разум, а не њихово политичко осећање.
Све се то укрстило са сезоном прављења ајвара, светих дана за македонске грађане, закључује Миливојевић.