Савет безбедности Европске уније — да ли је то изнуђени трзај уморног Брисела, који покушава да спасе што се спасти може, или трзај немачке канцеларке којој слуте крај каријере, учињен у предизборној кампањи ЦСУ, сестринске партији њене ЦДУ.
Шта год било, најновије залагање Ангеле Меркел за формирање Савета безбедности Европске уније на ротационој основи, са циљем да се повећа ефикасност вођења спољне политике, само је још једна потврда да се ЕУ суочава са мноштвом криза, посебно са безбедносном, слажу се саговорници Спутњика.
Одавно је постало јасно да прописаног јединственог става свих чланица ЕУ при доношењу одлука нема.
И док Драган Ђукановић са Института за европске студије сматра да је реч о „рационалном предлогу како би се много брже и много адекватније реаговало и понудили адекватни одговори на бројне изазове са којима се ЕУ суочава“, политиколог из Линца у Аустрији Жељко Малешевић сматра да је дефинитивно јасно да јединства у ЕУ нема, нити ће га бити у блиском периоду.
Обојица су, додуше, сагласни да је у овом тренутку тешко предвидети по ком принципу би тај савет безбедности функционисао, пошто ни сама Ангела Меркел то не зна.
Ђукановић је, ипак, сасвим сигуран да би у том телу биле водеће државе попут Немачке, Француске, Италије.
„Што се тиче остатка, такозване нове Европе, мислим да би и они неком формулом требало да буду обухваћени. Верујем да у овом тренутку ни сама Меркелова не зна како би то било и да још то није разрадила као концепт“, истиче овај професор Факултета политичких наука.
И Малешевић сматра да је ЕУ у тешкој, комплексној ситуацији, без конкретног плана и програма како даље.
„У принципу, све политичке снаге у ЕУ су потпуно сагласне да Унија у оваквој форми, облику, више не може да функционише. То је јасно свима, а питање је у ком облику може да функционише и да ли уопште може да функционише. Меркелова прича о потреби формирања Савета безбедности ЕУ, али то виси у ваздуху, то су обриси само“, каже политиколог из Линца и додаје: „Очигледно да бриселске елите више немају одговоре на проблеме са којима се сусрећу, нити могу да дају одговоре које би људи препознали и подржали“.
Оценивши да је од Меркелове тешко очекивати неку свеобухватну реформу, јер се и сама бори за политичко преживљавање, а да и председнику Француске Макрону популарност константно пада, Малешевић је скептичан према идеји немачке канцеларке. Тим пре што је изговорена у предизборној кампањи у Баварској, без икаквог јасног плана на папиру.
На питање да ли би евентуално формирање Савета безбедности, по принципу УН, са сталним чланицама које имају одлучујућу реч, практично значило увођење система концентричних кругова у ЕУ, о чему се већ неко време прича, Малешевић каже да би то, вероватно, био први корак у том правцу. У првом кругу би, наравно, биле западноевропске земље, староседеоци ЕУ, а у другом оне новопридошле. Он, међутим, сматра да то за нове чланице ЕУ није питање од велике важности.
„Ја мислим да земље попут Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке, себе не препознају у том Свету безбедности. Оне своју безбедносну и спољну политику везују пре свега за САД и НАТО, и са тог курса сигурно неће да скрену, тако да већ ту тај предлог Меркелове, та политика доживљава пораз“, убеђен је Малешевић.
Он је указао на то да је управо одржани референдум у Македонији био одличан пример да се види колико је ЕУ изгубила ону блештаву светлост коју је можда некада имала и којом је зрачила.
„Када су Македонци били у ситуацији да одлучују о свом националном интересу, о питању назива државе, и о неком интересу на европском или евроатлантском нивоу, они су се јасно одлучили за свој национални интерес. То је показатељ да је та заједничка политика заједничке Европе, заједничке европске државе или нечега што иде у том правцу, доживела пораз. И сигурно да је један тако јасан одговор, једно јасно — не, велики ударац и за Брисел и за НАТО“, оценио је политиколог из Аустрије.
Очигледно је да јединства ЕУ нема, нити ће га бити у блиској будућности, закључио је овај саговорник Спутњика.