Меркелова се стога заложила за формирање Савета безбедности Европске уније на ротационој основи, са циљем да се створи нови механизам вођења спољне политике.
Пре тога се за напуштање принципа јединствене позиције приликом доношења одлука заложио и шеф Европске комисије Жан Клод Јункер, подсећа у својој изјави за Спутњик Павел Кандељ, научни сарадник Европског института у оквиру Руске академије наука.
„Предлог Меркелове да се на ротационој основи уведе Савет безбедности унутар ЕУ подржава исте оне идеје које је својевремено изнео Јункер када је говорио о потреби реформисања система који сада постоји унутар ЕУ. Конкретно, те промене би требало да се тичу процеса доношења одлука у области спољне политике. Дакле, идеја је да се са једногласног принципа који је сада на снази, пређе на принцип квалификоване већине.“
Немачки медији објашњавају да би систем ротације значио или да су велике државе-чланице стално присутне у Савету безбедности ЕУ уз мање земље Уније које се смењују или да чак и велике државе ЕУ попут Немачке и Француске делом буду повремено ускраћене те могућности да се изјашњавају о спољној политици европског блока.
Кандељ додаје да би такав начин доношења одлука смањио број несугласица, односно евентуалних блокада од стране једне државе унутар ЕУ.
„Није тајна да је Берлину и Бриселу већ досадило терање ината Варшаве и Будимпеште и зато би хтели да искључе могућност једностраног блокирања одлука. Уколико дође до имплементације предлога Меркелове, за реалну блокаду одређене одлуке било би потребно да се оформи коалиција или да се око одређене идеје окупи већи број држава“, истиче саговорник Спутњика.
Научни сарадник Европског института у оквиру Руске академије наука објашњава да би ова промена омогућила да се искључе могућност „уцењивања“ неких држава у одређеним питањима и евентуална блокада усвајања спољнополитичких одлука.
„Познато је на пример да Грчка већ неколико година блокира почетак преговора о придруживању Македоније, или да је Хрватска повремено претила да ће блокирати приступне преговоре Србији“, подсећа Кандељ.
Савет безбедности ЕУ би као механизам требало да олакша иначе врло компликовану процедуру доношења спољнополитичких одлука унутар ЕУ, каже руски стручњак и додаје да је још је рано говорити да ли ће ова идеја бити и реализована.
„Мислим да се може очекивати да ће у овом смеру бити учињени одређени кораци. Да ли ће то заиста бити тело које ће носити име Савет безбедности или ће у оснивачке уговоре бити унета измена о доношењу спољнополитичких одлука путем принципа квалификоване већине, за сад је тешко рећи и верујем да ће се и тим поводом водити прилично напете дискусије унутар ЕУ“, закључује Павел Кандељ.
