Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг још једном је упозорио Македонију да је једини пут ка чланству у Алијанси промена имена те земље, да приступни преговори могу да се заврше до јануара, а поручио је да је на Скопљу да одлучи о наредним корацима.
Како је навео, протокол о приступању Македоније Алијанси може да буде потписан када све уставне промене везане за ново име буду окончане, чиме би Скопље добило столицу у НАТО-у већ почетком наредне године.
Подсетимо, након референдума који је 30. септембра одржан у Македонији, премијер Зоран Заев рекао је да ће Преспански споразум пребацити у парламент и да се нада да ће опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, како је истакао, препознати „историјски тренутак“ и омогућити да споразум буде усвојен двотрећинском већином у Собрању.
У супротном, како је и сам Заев најавио након референдума, биће расписани ванредни парламентарни избори.
Историчар др Александар Раковић са Института за новију историју Србије за Спутњик оцењује да НАТО технички не може да „увуче“ Македонију у Алијансу у јануару следеће године, чак и ако им се све коцкице сложе.
„Он је рекао да се приступни преговори завршавају у јануару 2019. године, али док све земље то ратификују, то је заправо годину дана, колико је трајало у Црној Гори. Практично, ако би тај технички део био готов до краја јануара идуће године, онда би остатак техничког посла заправо било њихово увођење у НАТО“, примећује Раковић.
Наш саговорник је убеђен да македонски премијер неће моћи да обезбеди двотрећинску већину у Собрању за усвајање Преспанског споразума, па су, по његовом мишљењу, ванредни парламентарни избори у Македонији извеснији наставак актуелне политичке кризе у тој земљи. Уколико до тога дође, наставља Раковић, Заев ће ићи на победу.
„Међутим, ја те евентуалне ванредне парламентарне изборе не бих потцењивао, због тога што је грчки министар спољних послова пре неки дан рекао да су бирачки спискови у Македонији лоши и да нема милион и осамсто хиљада гласача, колико је уписано, већ да их реално има милион и триста хиљада, и да је, с тим у вези, овај референдум заправо и успео. Тако да би онда за следеће изборе требало извршити ревизију бирачких спискова и, практично, вероватно смањити и уподобити их до те мере да ти избори буду такви да Заев, заједно са Албанцима, оствари двотрећинску већину“, указује Раковић.
Према његовим речима, без обзира на то шта ће се даље дешавати у Македонији, сигурно је да НАТО и ЕУ од те земље неће одустати.
„Њима ништа не значи то што је референдум доживео крах. Референдум у Словачкој о уласку те земље у НАТО је 1997. године такође доживео фијаско, и то много већи јер је само осам одсто гласача изашло на референдум, па је та земља 2004. ипак убачена у Алијансу после одлуке парламента. Ни у Црној Гори није било никаквог расположења за улазак у НАТО, а Алијанса је имала свега до 20 процената подршке. Међутим, она је такође убачена у савез одлуком скупштине, тако да ће се и овде ићи на то. Једноставно, западне структуре немају скрупула и оне ће наставити да увлаче у НАТО свакога, јер су улози велики, а да би дошли до Србије и Републике Српске, морају најпре да заврше посао у Македонији“, категоричан је Раковић.
„Волео бих да грешим“, закључује историчар, „али мислим да ће Македонија насилним путем, попут Црне Горе, бити убачена у НАТО“.