Уколико би се стриктно поштовала воља народа, примећује Јанковић, Македонија би требало да размисли о потпуном преоријентисању своје политике, с обзиром да је питање за које већина грађана није дала подршку гласило:
„Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-У, уз прихватање споразума између Републике Македоније и Грчке?“
Јанковић подсећа да је албански премијер Еди Рама позвао македонске Албанце да гласају за, а кад је било јасно да референдум неће успети онда је речено да вероватно и не може да изађе баш преко 50 одсто бирача јер много људи живи у иностранству.
„А како је онда на изборе могло да изађе више?“, пита Јанковић.
Подељена мишљења о референдуму потврдила су и двојица аналитичара из Скопља који су дијаметрално супротно протумачили резултате гласања. Према оцени Нано Ружина, бившег амбасадора Македоније у НАТО-у, ово је „велики успех“ за политику Заева. Он објашњава да, иако још нису познати коначни резултати, верује се да је изашло око 700.000 људи од 1.800.000 бирача уписаних у бирачке спискове, што је први пут да једна опција добије изнад 600.000 гласова.
„Нико није ни имао амбиција да ће на референдум изаћи 900.000 људи“, каже Ружин, који очекује и да ВМРО-ДПМНЕ прихвати резултат и подржи промену Устава у Собрању, за шта су потребне две трећине гласова.
Он истиче да постоји и опција да се одрже превремени парламентарни избори уколико ВМРО-ДПМНЕ одлучи да не подржи споразум са Грчком.
Јован Донев, професор на Институту за националну историју, оцењује да се почело с кризом и завршило с кризом.
Он одбацује речи премијера Заева да је референдум „консултативан“, јер закон је веома јасан: за успех референдума потребна је излазност од 50 одсто плус један бирач и да од изашлих 50 одсто плус један гласају „за“.
„Међутим, очигледно је да владајућа гарнитура не поштује закон о референдуму и не поштује Устав. У македонском закону не постоји консултативни референдум, а став опозиције је јасан: она неће прихватити промену Устава. На крају крајева, ни не могу то да ураде, јер две трећине грађана се изјаснило да не подржава политику Владе, тако да ако она настави овако да се понаша завршиће као што и следује, а то је да поднесе оставку“, каже Донев и додаје да Заев уопште није имао мандат да преговара о промени имена.
„Ово је велика победа Македонаца и грађана Републике Македоније, јер ово што се дешавало последња два месеца је било немогуће, сваки дан је долазио неко из ЕУ или из НАТО-а, сваки дан је неко нешто обећавао, вршили су притисак, било је и ширења страха, претили су међуетничким ратом и све смо издржали. Ово је поука и за њих да нас пусте да одлучујемо о својој судбини“, поручује Донев.
Јанковић скреће пажњу да није тачно да никад није гласало више од 600.000 људи, те да је на референдуму о независности Македоније 1991. године одзив био преко 75 одсто људи са правом гласа, од чега је 96 њих одсто било „за“. Нема основа ни да се пореде референдум и парламентарни избори, јер нису сви који су изашли на овај референдум за политику Заева — добар део њих гласа за албанске партије.
Наиме, бољи одзив на референдум је забележен управо у општинама где су Албанци већина, а на друштвеним мрежама проширила се шала да док су Албанци гласали, словенски Македонци су спремали ајвар.
