Нови сигнал из Пентагона: У односима САД и Кине, чаша би могла да пукне у парампарчад

Ко губи има право да се љути. Најновија вест да је Пентагон оптужио Кину за нелојалну конкуренцију којом поткопава америчку војно-индустријску базу само је наставак приче са западне стране која се не мири са незаустављивим кинеским узлетом на кров света.
Sputnik

Затегнути односи САД и Кине кренули су силазном путањом откако је Пекинг пошао узлазном. Производ тога је и улазак Вашингтона у трговински сукоб са Пекингом, који је почео пролетос увођењем већих царина на кинеску робу, да би се сада зашао и у војно-индустријски сектор.

Истраживање Пентагона, које је, како пише „Форин полиси“, наложио председник Доналд Трамп, показало је да Кина „поткопава војно-индустријску базу САД“. А то чини користећи монопол који има јер располаже одређеним природним ресурсима који су незаобилазна база за војно-индустријски комплекс.

Такав ресурс је, на пример, амонијум перхлоратом — кључно једињење за горива стратешких и интерконтиненталних балистичких ракета. Кина, која контролише велики део светских испорука те супстанце, продаје га по „вештачко ниским ценама“, поткопавајући положај америчких испоручилаца тог материјала који су, као скупљи понуђачи, морали да се повуку из тог бизниса, пожалио се Пентагон.

Америка оптужује Кину да поткопава њену војно-индустријску базу

Одличан познавалац прилика у Кини, али и америчко-кинеских односа Борислав Коркоделовић, вести из Пентагона сагледава као део укупних односа на релацији Вашингтон—Пекинг.

„То је само један од ’доприноса‘ даљем интензивирању трговинског рата који се води између Вашингтона и Пекинга и који је опет одраз ширих односа између две најмоћније државе света у овом тренутку, пре свега у економској сфери. Али Кина, уз Русију, полако израста у најозбиљнијег такмаца САД и у војној сфери“, нагласио је саговорник Спутњика.

По његовој оцени, ради се о томе да се оцртавају контуре два потпуно различита концепта поимања међународних односа.

„Оно што карактерише САД веома јасно је пре неколико дана у Вашингтону рекао високи званичник Трампове администрације задужен за ресор Азије и Пацифика у Савету за националну безбедност Мет Потингер, који је казао — наша идеја водиља је конкуренција, а не сарадња“, указао је Коркоделовић.

Слобода и конкуренција, две речи које карактеришу како политику Трампове администрације тако умногоме и политички систем и америчко друштво у целини, увелико стоје насупрот концепту за који се залаже НР Кина. А то је сарадња ради развоја, где конкуренција може да постоји, али не она безобзирна, по сваку цену, која на крају води у ратове и разарања, објашњава овај спољнополитички коментатор. Управо то, како каже, осликава трговински рат који је Трамп објавио Кини.

Лазански: Кинески изазов Америци (видео)

Зато Коркоделовић најновију вест из Пентагона види као покушај САД да обуздају даљи привредни и укупни раст Кине и све што он носи.

„Снаге које полако преузимају иницијативу, нарочито од доласка Трампа у Белу кућу, схватају, и то се не крије ни у документима Пентагона ни Конгреса, да слабљење економске моћи САД почиње да нагриза и безбедносну доминацију САД у свету и нарочито да утиче на америчку националну безбедност. И управо овај документ Пентагона то јасно показује“, сматра он.

А према истраживању Пентагона, Кина преплављује америчко тржиште такозваним ретким металима који се користе у електроници, али и у индустрији ракетних система, јефтинијим од америчких. Наравно, све мање присуство производа из САД, како на глобалном тржишту тако и у Америци, што опет значи и мањак радних места, утиче на безбедност у самим Сједињеним Државама, а нарочито на њихово војно присуство у свету, напомиње он.

Тај закључак да треба ставити тачку на неограничену глобализацију каква је спровођена у последњих 30 година је, како каже, све гласнији у Вашингтону, коме је једино преостало да се увођењем рестрикција супротстави привредном развоју Кине.

Коркоделовић подсећа да САД има 4,5 пута мање становника него Кина, која је већ сада, мерено паритетом куповне моћи, по тржишним ценама, највећа привреда света, чији ће БДП, како се процењује, и номинално бити највећи 2030. године. Уз то, Кина постаје доминантна сила у иновацијама и Америка има све мање ресурса да се с њом носи у будућности.

Да ли се то конкуренција, као идеја водиља Трампове администрације, Вашингтону вратила као бумеранг? 

Овога пута ценовну конкуренцију природних ресурса неопходних за функционисање војно-индустријског комплекса у тржишној утакмици са Кином нису издржали. Као, уосталом, и утакмицу у укупној спољнотрговинској размени, која бележи константни амерички дефицит у трговини са Кином. Када је, упркос напорима Трампа да размену уравнотежи, он на крају 2017. износио рекордних 566 милијарди долара у последњих девет година, уследио је трговински сукоб са америчким царинама на кинеску робу.

Одговор Пекинга на америчке санкције Кини због Русије

Упозорења Кине, међутим, изгледа нема ко да чује. Најновије оптужбе Пентагона стигле су само што је кинески министар спољних послова Ван Ји прошле недеље на заседању у Уједињеним нацијама казао: „Лако је чашу разбити, али ју је тешко после поново спојити“.

„Изгледа да та чаша још није разбијена, али јесте напукла“, закључио је Коркоделовић за Спутњик.

Коментар