Руска Федерација ради на смањењу зависности економије од долара, између осталог и путем стимулације вршења трансакција у националним валутама, а реализацију овог циља треба да подупре план о дедоларизацији руске економије. Тај план је, према речима заменика премијера и министра финансија Русије Антона Силуанова, већ припремљен и поднет Влади на усвајање.
Према речима Игора Коваљова, декана Факултета за међународну економију и политику на Високој школи економије, руска власт одлично схвата све опасности и ризике који произилазе од даље искључиве употребе долара као средства плаћања и раде све како би смањили непотребне губитке или неуспехе на путу дедоларизације.
„Американци долар користе као средство притиска, а то полако почињу да схватају не само опоненти САД, већ и дојучерашњи чврсти савезници из редова ЕУ. Окретање леђа долару није само ’празна прича‘, постоје већ врло озбиљни примери како то у пракси изгледа. Када су САД једнострано напустиле нуклеарни споразум са Ираном, државе ЕУ су се договориле да ће убудуће користити евро као валуту за међународна и међусобна плаћања. Иако долар за сада и даље има примат, евро већ заузима 20 посто укупних светских трансакција“, објашњава Коваљов.
Сличног става је и Срећко Ђукић, бивши амбасадор у Белорусији, који за Спутњик каже да је план дедоларизације уследио због свих досадашњих и будућих санкција економске и финансијске природе, укључујући и систем плаћања СВИФТ којим доминира Америка, а које су усмерене ка Руској Федерацији.
„Овај план је врло пажљиво припремљен и Русија није сама у том програму дедоларизације. У њега су укључене и земље БРИКС-а, ШОС-а, као и земље из Заједнице независних држава и наравно, билатерално пословање, на пример са Турском и читавим низом других земаља које трпе последице заокрета у економској и финансијској политици САД према свету. Дакле, реч је о свеобухватном плану Руске Федерације, а влада ове земље је сагледала све аспекте и импликације оваквог потеза“, каже Ђукић.
Како подсећа, план одрицања од долара примењује се већ неколико година између Русије и Белорусије, као и још неких земаља у оквиру Заједнице независних држава, а одређен број трансакција у националној валути обавља се и између Индије и Руске Федерације.
„Овај потез руске владе може да донесе прилично крупне промене у светским финансијама и начину плаћања, што наравно зависи и од тога до које мере ће Трамп и његова економска политика инсистирати на досадашњим правцима. Дакле, тај процес дедоларизације има глобалан карактер и ту треба укључити и Европску унију, поготово поједине њене чланице, које исто тако разматрају могућност да се избегне долар као валута плаћања и да се искључиво користи евро. Јасно је да Европа гледа шта се дешава и да се свему томе прилагођава, и видим да поједине земље из ЕУ радо прелазе са Русијом на плаћање у националној валути, у овом случају на плаћање у еврима“, примећује Ђукић и додаје да би долар могао да почне да губи ону улогу светске валуте који има од 1945. године.
Игор Коваљов, пак, напомиње да смањивање зависности домаће економије и привреде од долара не може да се обави преко ноћи.
„Драго ми је да наши министри то одлично схватају и у вези са дедоларизацијом поступају пажљиво и прецизно. Мора се имати у виду да је ово процес који може трајати годинама. Наравно, не ради се о потпуном одбацивању долара, већ о стимулисању оних руских произвођача и извозника који ће своје робе и услуге наплаћивати у рубљама“, закључује Коваљов.