То значи да, иако су све чланице УН у обавези да своје проблеме и конфликте решавају пред тим судом, што имплицитно значи и да прихватају његове одлуке, према речима некадашњег амбасадора СР Југославије при УН Владислава Јовановића, када је реч о САД, то није случај.
Како тврди, ово није први пут да Америка одбија да прихвати пресуду Међународног суда правде — такав случај се већ догодио и то у случају једне мање латиноамеричке државе. Наиме, Суд је поводом жалбе да се Америка својевремено мешала у унутрашње сукобе те земље донео одлуку у њену корист, али је Америка одбила то да прихвати, те се, како каже Јовановић, то тако и завршило.
Поставља се питање да ли одлуке међународних судова могу на други начин да се остваре ако једна земља одбије да их поштује — у случају Међународног суда правде механизам принуде не постоји, стога држава која одбија да изврши пресуду тог суда трпи искључиво моралну штету, и то у виду својеврсне изолације од остатка међународне заједнице, објашњава Јовановић.
Међутим, како оцењује наш саговорник, то не игра неку већу улогу и представља само један „штетни ударац у пролазу, док се иза тога наставља живот са новим проблемима и сукобима“.
Са друге стране, у случају са Ираном, наставља Јовановић, амерички положај је додатно отежан, не само из моралног, већ и из политичког аспекта, јер Вашингтон сада трпи политичку штету, будући да су остале потписнице нуклеарног споразума са Техераном остале у обавези према том уговору.
„То је сада нешто што Америка мора да прихвати као неку врсту даље усамљености у односима међународне заједнице са Ираном, јер САД не само да су се повукле из тог уговора и наставиле да кажњавају Иран санкцијама, већ су овог пута одбиле да поштују одлуку Сталног међународног суда правде, као чланица УН и, што је додатно отежавајуће, као стална чланица Савета безбедности“, истиче Јовановић.
Иначе, Међународни суд правде је највиши судски орган УН, наследник је сличног суда који је основала још Лига народа, који је једно време вегетирао због мањка посла услед отежаних политичких околности између два светска рата, све до 1945. године када је преименован у садашњи назив.
Главна функција Суда је решавање правних парница које подносе државе и давање правних савета међународним органима и агенцијама. С почетка број парница је био релативно мали, али од осамдесетих година прошлог века је воља да се Суд користи јачала, нарочито међу земљама у развоју.
Међутим, САД су се 1986. године повукле од присилног судства, што значи да надлежност Суда признају искључиво од случаја до случаја.
Подсетимо, Врховни суд УН наложио је САД да ублаже оне санкције према Ирану које погађају увоз хуманитарне помоћи и производа и услуге које се односе на безбедност цивилног ваздухопловства. Убрзо затим се огласио државни секретар САД Мајк Помпео, који је рекао да је одлука Суда неоснована, те да Иран овим путем покушава да се меша у суверено право САД да предузимају законске и неопходне радње за заштиту сопствене националне безбедности.