На округлом столу „Бошњаци у образовном систему Црне Горе“, који је у Подгорици организовало Бошњачко вијеће, Сијарић је казао је да у ОШ „Марко Миљанов“ у Бијелом Пољу има више од 70 одсто бошњачке дјеце, а да су наставници „из оне друге структуре“.
То је изазвало реакцију наставног особља више радника те образовне институције, који су у заједничком обраћању медијима истакли да су такве изјаве тенденциозне, као и да је бављење процентима и пребројавање на „Бошњаке“ и „ове друге“ нешто од чега треба заштитити школу.
Запослени у школи су додали и да су „огорчени“ због изјаве директора Завода за школство, те да је Сијарић школу у Бијелом Пољу поменуо у негативном контексту, „етикетирањем по вјерском и националном основу“, због чега су од Сијарића затражили демант и јавно извињење.
Након што су црногорски медији брзометно утврдили да у спорној школи „нема ни четвртина бошњачко-муслиманске дјеце“, реаговао је и директор Завода за школство, који, међутим, тврди да је највјероватније дошло до статистичке грешке. Он је појаснио да је предметним програмима у основним и средњим школама у Црној Гори законом предвиђено 15 до 20 одсто програма за мањинске националне заједнице како би изучавали свој језик историју, културу и традицију, али и да се то „добро законско решење у пракси врло мало имплементира“, јер наставници немају довољно мотива да изучавају те садржаје.
„Није поента у томе да ли у тој школи има 70 или 30 одсто ученика бошњачке националности, него у томе да се отворени дио програма недовољно реализује и да су сва дјеца губитници у систему због околности које сам већ навео. Могао сам да одаберем за примјер много школа са подручја општина Петњица, Рожаје, Плав, Бијело Поље које имају тај и виши проценат дјеце бошњачке националности, али су ти подаци у овом случају тотално ирелевантни, немају за циљ никакво пребројавање по националном основу. Уколико су ме запослени у ЈУ ОШ ’Марко Миљанов‘ другачије схватили, ја им се извињавам на статистичкој непрецизности“, казао је Сијарић.
Ипак, Сијарићево објашњење чини се да није било задовољавајуће за већину јавности, док су многи аналитичари примијетили да је директор Завода за школство пребројавањем по националној основи учинио нешто што је у супротности са грађанским концептом државе Црне Горе.
Аналитичар Војин Грубач сматра да је изјава директора Завода за школство Црне Горе „вишеструко скандалозна јер сугерише национално разврставање у школама“.
„Она је на нивоу једнонационалног или једновјерског егоизма, јер је Сијарић тражио да само проценат бошњачких професора одговара проценту бошњачке дјеце у школама. Интересују га само професори Бошњаци, а професори осталих националности или религија, по њему, изгледа, могу и да не постоје“, каже Грубач за Спутњик.
Наш саговорник напомиње да Устав Црне Горе јемчи пропорционалну заступљеност свих народа у државним и локалним органима управе, али и да се то не односи само на Бошњаке, већ на све народе у Црној Гори у било којем времену и са било којом гарнитуром на власти.
„Самим тим, Решад Сијарић не обавља државну функцију као представник свих грађана, нити свих народа, већ само једног народа — оног којем и сам припада. Сијарић је демонстрирао непринципјелност, национални егоизам, недостатак такта, али и видљиву националну помаму која се идеално уклапа у очигледни распад Црне Горе као грађанске државе“, примјећује Грубач.
Имајући све то у виду као и бројне друге индикаторе, за нашег саговорника више „нема сумње да Црна Гора полако прелази у државу народа и етничких група“, а што је најгоре — „конфронтираних међу собом у свеопштем грабежу“.
„То је, нажалост, било реално очекивати, јер етничку помаму у Црној Гори деценијама генерише тзв. дукљански нацистички круг који је, прикривајући се борбом за наводне црногорске етничке интересе, ту ригидну идеологију прогурао на државни ниво. Како је та идеологија поклекнула, јер је постојала без реалних темеља, етнички распад Црне Горе постао је закономјерност“, јасан је Грубач.