„Уколико тестови демонстратора буду успешни, тај тип мотора моћи ће да се сматра делом комбинованог мотора за цивилне ваздухоплове велике брзине и вишенаменског аерокосмичког система. Ово је веома тежак задатак. Мислим да је његово решење могуће до 2050. године“, рекао је Гордин.
Он је подсетио да је ЦИАМ у оквиру међународног пројекта „Хексафлај инт“ извео тестирање модула са одговарајућом конфигурацијом коморе за сагоревање и постигао да се, приликом симулирања лета са брзином која одговара 7,4 маха, достиже позитиван аеро-погонски баланс.
„Сходно томе, сам концепт хидрогенског мотора са директним протоком има право на живот и може се реализовати непосредно на демонстратору“, рекао је генерални директор института.
Он је такође рекао да се за следећу годину планира тестирање авиона-двоседа на водоничним сагоривим ћелијама.
Демонстратор перспективног хибридног погонског система могао би бити тестиран у лету у летачкој лабораторији 2020. године, додао је Гордин.
„Руска компанија ’Супер окс‘, која је један од водећих светских произвођача високотемпературних суперпреводника, направила је електрични мотор од 500 киловата по наруџби Фонда за напредна испитивања… На основу тог мотора желимо да направимо демонстратор хибридног погонског система. Ако се за годину дана, 2020. године, финансирање настави, онда ћемо га тестирати у лету у летачкој лабораторији, потрудићемо се да потврдимо конструктивна решења и ефикасност тежине и потрошње горива“, истакао је Гордин.
Он је објаснио да је карактеристика овог пројекта употреба електромотора са високотемпературним суперпроводницима.
„Коришћење суперпроводљивости омогућиће да се кардинално смањи специфична маса електромотора и његов коефицијент корисног дејства повећа на скоро 100 одсто“, рекао је генерални директор ЦИАМ-а.
Гордин је саопштио да је главни проблем „електричног кретања“ капацитет акумулатора.
„Због тога ће се наредних година, највероватније, појавити авиони на хибридни погон. На њима ће бити уграђен гасно-турбински мотор који ће производити енергију за електромоторе који покрећу елисе. Међутим, пре него што се такви авиони буду производили серијски, треба схватити како ради овај хибридни погон. У теорији, шема хибридног мотора даје значајно повећање еколошке ефикасности и потрошње горива, али све то треба потврдити у пракси“, истакао је он.
Гордин је прецизирао да научно-истраживачки рад који води институт ЦИАМ служи управо да би се направио демонстратор хибридног погонског система.
„Технологије развијене и одрађене током стварања демонстратора могу се искористити за стварање главног погонског система за најразличитије летелице, укључујући и мултироторне“, закључио је Гордин.
Међународни пројекат „Хексафлај инт“ (експериментална летелица велике брзине) почео је са радом 2014. године. У њему учествују Холандија, Немачка, Француска, Италија, Белгија, Велика Британија, Русија и Аустралија. Русију у том пројекту представљају ВИАМ, Институт за аеро-наутику „Громов“ и Московски физичко-технички институт и Централни аерохидродинамички институт.