Америчка представница у УН Ники Хејли затражила је испред администрације САД од генералног секретара УН „излазну стратегију“ и окончање мандата Унмика на Косову и Метохији.
Хејлијева сматра да је мисија УН на Косову више година пружала пример успешне мисије која решава сложен конфликт. У писму Генералном секретару Антонију Гутерешу наводи да „када мировне мисије УН обаве добар посао, земље у којима се налазе у стању су да окончају конфликт, успоставе демократске политичке процесе и развију сопствене капацитете“.
Овај потез јавности је на ванредној конференцији за новинаре обелоданио директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је рекао је да је ова иницијатива изузетно опасна, јер долази у тренутку када привремене косовске институције покушавају да формирају војску Косова.
Реаговао је и председник Александар Вучић изјавом да Американци очигледно имају за циљ да склоне и последње трагове Резолуције 1244 Уједињених нација, јер је за њих Косово независна држава.
„Ја их молим да размишљају о интересима на Западном Балкану, јер би уклањање Унмика и формирање војске Косова довело до тешке позиције у којој више не бисмо имали избора, ни право да било шта друго бирамо и учинимо, осим да штитимо своју земљу“, рекао је Вучић.
Коментаришући последњи потез Хејлијеве пре одласка са места представника САД у Уједињеним нацијама Дејан Мировић, професор међународног права на Универзитету у Косовској Митровици, каже да не треба паничити. Долазак Унмика на Косово је мисија формирана на основу Резолуције 1244, дакле, мисија може да буде укинута само ако се укине резолуција, зато је било неопходно да се она нађе и у Бриселском споразуму, а није се нашла, каже Мировић.
„Не говорим у политичком смислу, већ са правне тачке гледишта — пет година после потписивање Бриселског споразума не могу да разумем зашто је то урађено, али видим да је та грешка посредно призната и сада се поново позивамо на Резолуцију 1244. Дајем себи за право да кажем да ми се чини да је тај помак последица посете председника Србије Москви, где се поново видело да Русија инсистира управо на Резолуцији 1244“, тврди наш саговорник.
Мировић додаје да је тај документ брана управо оваквим екстремистичким испадима америчке или било чије друге администрације. Овог професора међународног права питали смо и које даље потезе америчке администрације сада можемо да очекујемо.
„Они сада могу да праве неку правну акробатику, да кажу да Резолуције нема у Бриселском споразуму, да је треба заменити правно обавезујућим споразумом, али очигледно је, без обзира шта мислили о међународном праву, та резолуција кост у грлу оних који желе да Косово уђе у Уједињене нације и да буде де јуре признато. Резолуција је на снази и биће док Србија не потпише правно обавезујући споразум, а и тада — према ономе што сам могао да протумачим из Вучићеве посете Москви —чини ми се да ће све зависити од Руске Федерације, а не од оваквих неозбиљних фактора“, каже Мировић.
Он додаје да Србија, без обзира на овај потез Хејлијеве, има простора за маневар и да треба реафирмисати важност Резолуције 1244 у преговорима, јер ће она постојати док постоје они који су је донели, сталне чланице Савета безбедности. А док постоје Уједињене нације, њена правна важност је изнад свих осталих докумената, Бриселског и било ког другог правно обавезујућег споразума, истиче Мировић.
„Уједињене нације су изнад Европске уније, шта год ми мислили на основу дневно-политичког тумачења догађаја. У међународном праву зна се која је универзална, једина међудржавна организација“, подсећа професор Универзитета у Косовској Митровици.
У Канцеларији за Косово и Метохију кажу да ће се Србија овој иницијативи супротставити у УН, те да ће пре свега разговарати са сталним чланицама Савета безбедности, Русијом и Кином.