Москва као транзит
Џон Болтон ће допутовати у Москву у суботу, али званични део посете почиње у понедељак, 22. октобра. Помоћник председника Русије Јуриј Ушаков саопштио је да је америчка страна затражила сусрете са секретаром Савета безбедности Николајем Патрушевом и министром спољних послова Сергејем Лавровом. У Министарству спољних послова Русије су изјавили да још ништа није званично договорено.
Москва намерава да покрене питање о руској државној имовини која је пре две године блокирана у САД.
„Та тема није скинута са дневног реда и током контаката са нашим америчким колегама причаћемо о томе на разним нивоима“, појаснила је представница Министарства спољних послова Марија Захарова.
Болтон намерава да разговара о ситуацији у Сирији и непожељном учешћу Ирана у решавању конфликта у тој земљи. Уочи његове посете Москви постало је јасно да Американци развијају нову стратегију за рат у Сирији с циљем истискивања иранске војске из те земље, с чим се Москва не слаже.
Што се тиче иранске проблематике, Вашингтон је увео нове санкције против Техерана које ступају на снагу у новембру, против којих су и Москва и Европска Унија.
Још једна тема које ће се Болтон дотаћи на преговорима са Патрушевом јесте припрема за нови сусрет председника Русије и САД, за који се још не зна где и када ће се одржати. Није искључено да ће то поново бити у Хелсинкију.
Нестабилан баланс
После тога ће амерички „јастреб“ отпутовати у Азербејџан, где га чекају у среду, 24. октобра. Поред питања регионалне сигурности, он ће са азербејџанским званичницима разговарати о снабдевању савезника САД енергетским ресурсима. У суштини, реч је о Европи где азербејџански гас сматрају за пандан руском гасу.
Вашингтон подржава пројекат изградње Јужног гасног коридора за испоруку тог енергента са азербејџанског нафтног поља „Шах-Дениз 2“. Занимљиво је Американци не сматрају кавкаске енергетске ресурсе конкурентима свом течном гасу, док руски гасовод „Северни ток 2“ посматрају као конкуренцију.
Кавкаски стручњак Нурлан Гасимов сматра да се азербејџански енергетски пројекти подржавају због тога што су њихови основни инвеститори западне компаније.
Вашингтон је забринут и због могућег заоштравања ситуације у Нагорно-Карабаху због унутрашњих политичких догађаја у Јерменији, а Болтон ће дискутовати о том питању у Јеревану. Гасимов сматра да рат на Кавказу никоме није потребан, јер би се први на удару нашли гасоводи.
Како би се одржала равнотежа, Вашингтон тражи подршку Москве, коју у региону и даље сматрају за главног миротворца.
„Русија је један од председника Минске групе ОСЦЕ за решавање проблема Нагорно-Карабаха. Баку и Јереван се уздају у Москву и признају њену улогу у одржавању стабилности у региону. На Западу то разумеју и зато се Болтон прво упутио на консултације у руску престоницу“, закључује Гасимов.
Географска улога Закавказја
На преговорима са званичницима Азербејџана, Јерменије и Грузије амерички саветник ће покренути исту тему као и у Русији, а то је ситуација на Блиском истоку. Он жели да процени значај „географске улоге“ Кавказа за Иран, Русију и Турску.
Упркос стабилним односима земља Јужног Кавказа са Техераном, стручњаци не искључују могућност да ће Болтон покушати да их наговори да прате америчке санкције против Ирана.
„Азербејџан и Јерменија продубљују сарадњу са Техераном, пре свега у економској сфери, а Баку чак инвестира у иранску инфраструктуру. Реч је пре свега о међународном транспортном коридору ’Север-Југ‘, али Вашингтон покушава да изолује Иран што је више могуће од економских пројеката са кавкаским земљама, а преко њих и са Русијом“, сматра научни сарадник Института за економију Руске академије наука Андреј Девјатков.
Амерички политиколог Рафаел Сатаров изјавио је да ће Болтон на Кавказу покренути и тему све веће кризе у руско-америчким односима.
„САД не искључују могућност стварања ’безбедносног појаса‘ постсовјетских земаља против Русије, као што је то било деведесетих година прошлог века, када су створили Организацију за демократију и економску сарадњу (ГУАМ). Али тренутно је ситуација у енергетици, економији и политици у том региону другачија и чланице Заједнице независних држава (ЗНД) не могу себи да дозволе да бирају између Вашингтона и Москве. Оне су заинтересоване за сарадњу са обе стране“, сматра Сатаров.
У Грузији, која је последња на Болтоновој листи путовања по Закавказју, питања су иста — безбедност, енергија и економија. У Тбилисију Трампов саветник планира да припреми за потписивање споразум о слободној трговини између Грузије и САД.
„Грузија је кључни стратешки партнер САД и НАТО-а у региону и Болтон због тога мора да изрази подршку Тбилисију по питањима територијалних сукоба и интеграције у НАТО. Можда ће бити речи и о раду биолошке лабораторије ’Лугар‘ у Грузији“, закључује Андреј Девјатков.