Министарства спољних послова Грчке и Албаније имају различита виђења догађаја од недеље, када су Албанске специјалне полицијске снаге РЕНЕА убиле тридесетпетогодишњег Константина Кацифаса у селу Буларат (које Грци зову Вулијаратес) у области града Ђирокастра на југу Албаније.
Према извештају албанске полиције, Кацифас је, обучен у маскирну одећу, истакао грчку заставу у селу, а потом запуцао на полицију из „калашњикова“. Све се догађало на дан 28. октобра, који се у Грчкој обележава као национални празник. На тај дан, Грчка је 1940. одбила ултиматум фашистичке Италије и ушла у рат са њом.
Овај догађај долази после великих напора да се грчко-албански односи, после скоро једног века ратног стања, нормализују. Док грчко Mинистарство спољних послова саопштава да је губитак људског живота неприхватљив под било којим околностима, албанско изражава разочарење што Атина није осудила оружани напад на албанску полицију.
На инцидент је реаговао и албански премијер Еди Рама, огласивши се преко Твитера позивом „драгим суседима“ да би, уместо што називају неприхватљивим убиство „лудака“ који је пуцао на албанску полицију, требало да захваљују богу што нико невин није страдао.
Инцидент долази убрзо пошто су начињени први кораци како би се решио спор две земље који траје од 1940, када је у Грчкој усвојен Закон о рату, на основу кога је ратно стање између Грчке и Албаније трајало све време Хладног рата.
Ипак, дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда Никос Пелпас оптимиста је у погледу решавања спорова две земље. Он каже да верује да ће се наставити нормализација односа и укидање ратног стања, које је почело 12. октобра ексхумацијом погинулих грчких војника из Другог светског рата.
„На Балкану сваки инцидент може изазвати неку кризу између држава или међу народима. Мада, лично верујем да се ток нормализације односа који је кренуо између Грчке и Албаније, пре свега укидањем ратног стања, неће зауставити и на крају ће бити крунисан економским споразумом о граници на мору, што је главна тема о којој се разговара између министарстава иностраних послова Грчке и Албаније“, коментарише Пелпас.
Иако навијачке групе и у Албанији и у Грчкој истичу шовинистичке пароле, додаје он, на политичкој позорници све ће се зауставити на реаговањима два министарства спољних послова.
Међутим, осим питања укидања ратног стања, Грчку и Албанију море још два проблема. Албанија стално наглашава питање права Чамија, албанске групе која је после Другог светског рата протерана из Грчке због сарадње са окупаторима. Са друге стране, Грчка стално наглашава да њихова национална мањина у Албанији не ужива сва права.
Што се Чамија тиче, каже Пелпас, ситуација је јасна и албанска страна пренаглашава то питање. Они су из Грчке протерани као сарадници окупатора и деле судбину судетских или банатских Немаца.
Број оних који су остали у Грчкој није толико велики да би Албанија могла да их употреби као аргумент у преговорима (процене су да у Грчкој живи око 10.000 Чамија).
„Са друге стране, грчка мањина није у добром положају последњих година, с обзиром да у Албанији покушавају да елиминишу грчке организације и да се створи више општина које би укључивале и албанско становништво, како би се елиминисао проблем компактности грчке мањине у Албанији. Тај проблем постоји и мислим да се једино он може појавити у будућности“, објашњава Пелпас.
С обзиром да је албански врховни суд поништио споразум о морској граници са Грчком, који су 2009. потписали тадашњи премијери Костас Караманлис и Саљи Бериша, решавање тог питања превасходно зависи од албанске стране.
И садашња албанска власт, тадашња опозиција била је против тог споразума, наглашава Пелпас и додаје да су преговори о новом споразуму у току. У спор око границе на мору умешале су се и друге државе, каже он. Турска улаже напоре како би спречила албанску страну да потпише споразум. Ипак, према информацијама из грчког Министарства спољних послова, споразум је договорен и питање је недеља када ће бити потписан, закључује Пелпас.
Иначе, снимак Кацифасовог убиства који је направио један грађанин, а који је емитован на једној Албанској телевизији, показује наводног нападача који пуца у непознате мете.
Према званичној (албанској) верзији, Кацифас је потом побегао у брда изнад села, где је ликвидиран.
Међутим, како преносе грчки медији, представници грчке мањине у Албанији, окупљени у организацију Омоноја, тврде да је Кацифас погубљен. У саопштењу које је издала ова организација која се бави промоцијом права грчке мањине у Албанији, албанска полиција оптужена је за непоштовање процедуре и, како се каже, Кацифасову неправедну смрт.
Званична верзија догађаја каже да је Кацифас одбио да се преда и да је размена ватре трајала око пола сата. Поред Кацифасовог тела, тврди албанска полиција, пронађена је торба са око 100 метака и војнички нож.
Сумње у званичну верзију догађаја појачало је то што албанска полиција још није објавила видео-снимак инцидента који би развејао сваку сумњу.
Због чега је Кацифас морао да буде упуцан са два метка у груди, пита се његов пријатељ Пантелис Папистас у изјави за грчку АНТ1 телевизију. Он такође негира тврдње албанске полиције да је Кацифас патио од психолошких проблема. Напротив, Кацифас је био савршеног психичког стања, каже он.
Инцидент у Буларату изазвао је протесте испред албанске амбасаде у Атини, а са овим догађајем испрва ја био повезан још један обрачун Грка и Албанаца у близини Атине, у којем је тешко повређено шесторо људи. Испоставило се да се ради о обрачуну због новца.