„Морамо да појачамо вежбе борбене готовост, да оснажимо капацитете и припремимо се за рат“, рекао је председник НР Кине Си Ђинпинг само неколико дана после упозорења, односно претње америчког председника Доналда Трампа да се САД повлаче из нуклеарног споразума с Русијом, све док се Русија и Кина „не уразуме“.
Си је Јужној команди, одговорној за надгледање Јужнокинеског мора и Тајвана, указао на важност припрема за рат, пренела је државна кинеска агенција Синхуа.
Кинески министар одбране Веи Фенге је био још конкретнији и упозорио да ће стални изазови њене суверености по питању Тајвана резултирати директном војном акцијом. Већ пословично, Кина повремене маневре САД у Јужнокинеском мору назива „провокацијама“.
А мимо тих провокација стигле су и нове које је сам амерички председник назвао претњом. Трамп није само поручио да ће се САД повући из нуклеарног споразума с Русијом, док се Русија и Кина „не уразуме“, него и најавио појачавање нуклеарног арсенала како би извршио притисак на Русију и Кину.
Како је то иронично приметио „Рајнише пост“, човек се може поуздати у Трампа. Наставља тамо где је недавно стао. Поништио је светски уговор о клими, Транспацифички трговински споразум, па атомски уговор са Ираном, а сада и споразум о нуклеарном разоружању са Русијом, чиме је енормно подгрејао опасност од нове трке у наоружавању, констатује немачки лист. Брзо је уследила реакција Сија.
Одличан познавалац прилика у Кини и америчко-кинеских односа Борислав Коркоделовић напомиње да кинески медији са више уздржаности тумаче оно што су западни медији пренели као једну доста тврду и оштру команду председника Сија.
„Ради се о томе да је то нешто што се некада код нас говорило: ’Припремајмо се за рат као да ће избити сутра, како бисмо живели хиљаду година у миру‘“, указује он, не спорећи, притом, да Кина савремене међународне односе, а нарочито између ње и САД, две најмоћније државе, тумачи као компликоване, који из фазе сарадње прелазе у неке видове сукобљавања. Коркоделовић за Спутњик подсећа да су САД у својој националној стратегији истакле Кину као главног светског ривала.
Он указује на све интензивнији трговински рат између Америке и Кине, да су САД после три деценије изашле из нуклеарног споразума потписаног са СССР-ом, да је све тешња сарадња Вашингтона и Тајпеја, који би да покаже све већу независност Тајвана, који пак Кина сматра својом сепаратистичком провинцијом. С обзиром на такве односе, било је логично, сматра Коркоделовић, да Си говори и о војним питањима и да захтева од својих команданата јачање борбене обуке и ланца командовања.
Уосталом, како напомиње, у Пекингу је већ неколико година, заједно са реформама оружаних снага, на дневном реду тема како се побеђује у модерно доба, поготово коришћењем нових технологија.
Кина је већ брзински модернизовала и проширила своју морнарицу, која је прошле године постала највећа на свету. Пекинг већ има више ратних бродова и подморница од Вашингтона. Иако је америчка морнарица и даље напреднија, командант Индо-пацифичке команде, адмирал Филип Дејвидсон, почетком ове године оценио је да је „Кина сада способна за контролу Јужнокинеског мора у свим сценаријима, осим рата са САД“.
Пекинг се, вероватно, са том закључном оценом америчког адмирала не би сложио, али да је рат могућ, мада не тако скоро, сматра бивши командант америчких снага у Европи, генерал пуковник Бен Хоџис. Он је само дан после Трампове претње Русији и Кини изјавио да ће САД бити фокусиране на одбрану својих интереса на Пацифику и да би за 15 година могле да зарате са Кином, мада то не сматра и неизбежним сценаријом.
Коркоделовић је мишљења да је сада лопта умногоме у дворишту Американаца.
„Они убрзано напуштају међународне споразуме један за другим. Кинези су веома забринути због тога, они сматрају да САД напуштањем климатског, нуклеарног споразума са Ираном, Транспацифичког трговинског споразума и сада нуклеарног са Русима, улазе у потпуно неистражена подручја, што може да буде веома опасно за читаву међународну заједницу. С друге стране, то што САД кажу да их више не обавезује Споразум о ракетама средњег домета сачињен још са Совјетима, тера Кинезе да размишљају: ’А шта то значи за нас‘“, указује саговорник Спутњика.
Поготово што у неким круговима у Пекингу сматрају да заостају у погледу развоја нуклеарног програма, с обзиром на све ризике с којима су суочени, и да Кина мора да ојача своје нуклеарне снаге одвраћања ради националне безбедности. Зато, према оцени Коркоделовића, Вашингтон стварно води ка даљем компликовању односа, трци у наоружању и, што је најопасније, трци у нуклеарном наоружању.
Да ли је Трампова претња према Кини заиста озбиљна? На то питање напросто упућује чињеница да је Трамп од своје политике коју је најављивао доста тога спровео, иако је било много сумњи у то, али и упозорења да је она опасна.
„Он ће сигурно ићи што је даље могуће у погледу претњи, јер тако изнуђује концесије од других, с тим што је и кинески министар одбране Веи Фенге скоро казао: ’Ми нећемо дати ни педаљ своје територије, али желимо да оружане снаге САД и Кине буду неки гарант стабилних и безбедних односа између наших земаља‘. Тако да ће, вероватно, и председник Трамп у неком тренутку осетити ограничења докле он може у тој својој политици“, оцењује саговорник Спутњика.
Коркоделовић указује да за сада остатак међународне заједнице, укључујући и Трампове најближе савезнике, Европу и Јапан, не прати ту његову политику конфронтације. Вероватно ће, сматра он, администрација америчког председника у којој има веома искусних генерала, попут секретара за одбрану Џејмса Матиса, у једном тренутку успети да му укаже докле све може да доведе таква његова политика.
Он подсећа да би наредног месеца, према најавама, на самиту групе 20 најразвијенијих земаља у Аргентини Трамп требало да се састане са председницима Русије и Кине, Владимиром Путином и Си Ђинпингом.
„То ће бити још једна прилика да се покуша да се изгради или да се обнови одређени степен поверења у том троуглу, односно између НР Кине и Русије, с једне стране, и САД, са друге“, оцењује саговорник Спутњика.