Писмо су у среду послали конгресмен Тед По (Тексас), Емануел Кливер (Мисури), Стив Стајверс и Стив Шабот (Охајо), Скот Пери и Брајан Фицпатрик (Пенсилванија), Дејна Рорабахер (Калифорнија) и Џо Вилсон (Јужна Каролина).
Политиколог Александар Павић сматра да ова иницијатива конгресмена није спонтана. Они не шаљу писма тек тако, моја процена је да је ово резултат лобирања из Београда, Американцима Косово није ни на првом ни на петом месту приоритета, каже Павић.
„Властима у Београду очигледно је стало да закључе некакав споразум са Приштином. Зачуђујуће је, али им се жури, иако време почиње да ради за нас. Иако поједини, а посебно конгресмен Рорабахер, традиционално имају разумевање за наше ставове, а он их има и за руске, ова акција ипак не може да се објасни без контекста да су и председник и Влада Србије и они који наступају у њено име више пута дали до знања да желе да постигну споразум и користе сваку полугу која им је на располагању да праве притисак, па ево чак и на Белу кућу да се активније бави или макар прихвати разговоре и договоре између Београда и Приштине“, каже Павић.
Српски кокус у америчком Конгресу основан је 2004. године, а ово није једини иступ конгресмена који се тиче Косова и Метохије.
Републиканац из Јужне Каролине Џо Вилсон је непосредно пре него што је Косово прогласило независност 2008. говорио да српски народ има право да заштити свој територијални интегритет.
Један од потписника, Стивен Стајверс, тражио је да од 2019. преузме руковођење групом за подршку Србији у Конгресу САД, уверен да би тиме била пружена одлична прилика да се ојача сарадња двеју земаља.
Конгресмен Дејна Рорабахер, како тврде амерички аналитичари, ужива поверење Доналда Трампа због подршке његовом залагању са другачије односе са Русијом и има редовну комуникацију са америчким председником.
Александар Павић сматра да последња акција кокуса не може да помогне када је реч о очувању Косова и Метохије у тренутном формално правном статусу.
„У садашњој консталацији снага у Вашингтону, сигурно нас нико неће подржати у томе. Када би нас и подржали, максимално би могли да добијемо неку мрвицу на Косову, али да остане Бондстил и да могу, једном кад се разграничимо, да остатак такозваног Косова интегришу у НАТО заједно са том базом. Услов би био да тај простор фактички постане ’Велика Албанија‘, да Србија буде у још чвршћем окружењу НАТО-а“, каже Павић.
Он подвлачи да без обзира на благонаклоност појединих конгресмена према нашим ставовима, агитовање српског кокуса није нарочито добра вест за оне који би хтели да сачувају Србију и Косово до бољег времена за решавање тог питања.
Некадашњи дописник листа Политика из Америке Милан Мишић каже за Спутњик да не зна да ли ће од писма Помпеу бити вајде, али је сигуран да неће бити штете. Америчка спољна политика је у највећој мери прерогатив председника, Конгрес ту може да буде само нека врста коректива, па тешко да оваквим лобирањем можемо било шта да постигнемо, каже он.
„Поготово лобирањем једне тако мале земље у којој Америка нема великог стратешког интереса. Друго је када лобира рецимо Саудијска Арабија или нека друга земља која за то има довољно новца и других елемената. Ми можемо само да рачунамо на њихову добру вољу“, каже Мишић.
Конгресмени су у писму Помпеу навели да би дипломатска прекретница у проналажењу мирног, одрживог кроз преговоре постигнутог решења за односе са Косовом, не само дала могућност постизања трајног мира и стабилности на Балкану, већ би још једном потврдила истрајну посвећеност САД трансатлантској безбедности.
После подношења ове иницијативе републиканац из Тексаса Тед По допутовао је у Београд где се састао са председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић.