Као проблематично издвојио је, између осталог, повлачење Извештаја о Сребреници из 2004. године у Народној скупштини и предизборну реторику, која је према његовом мишљењу утицала на изборни процес. С његовим извештајем се није сложио руски амбасадор.
Највећи део свог извештаја Инцко је посветио изборном процесу. Истакао је да је мало времена у кампањи посвећено владавини права, економским интеграцијама и стварању нових радних места. Избор Милорада Додика за српског члана Председништва БиХ, каже Инцко, покренуо је нека питања, имајући у виду његове раније иступе против БиХ.
„Уз то, након избора је дао и неке провокативне изјаве у јавности о застави БиХ и полагању заклетве. Без обзира на то, чврсто сам уверен да није корисно или исправно процењивати нове чланове Председништва пре него што ступе на дужност“, навео је он.
Инцко је током обраћања осудио повлачење Извештаја о Сребреници и истакао да такви потези штете помирењу.
Инцковом извештају супротставио се амбасадор Русије у Савету безбедности Василиј Небензја. Истакао је да се Инцко ставља на једну од страна у БиХ. Одбацио је и политику санкција која се у БиХ користи против српских политичких лидера.
„Верујемо да је политика протектората иза нас. Улога међународне заједнице мора бити усмерена на решавање питања од заједничког интереса, која укључују реформу правосуђа и повлачења страних судија из Уставног суда БиХ“, рекао је Небензја.
Русија се не слаже са политиком увлачења Босне и Херцеговине у НАТО, јер ће то повећати несугласице унутар земље, изјавио је стални представник Русије при УН Василиј Небензја.
„Желим да потврдим да Русија као чланица контакт групе и руководећег комитета (Савета за реализацију мировног споразума) о БиХ жели стабилан развој Босне и Херцеговине. Међутим, ми нисмо потписивали никакве обавезе о гурању земље у евроатлантске структуре“, рекао је дипломата, обраћајући се западним колегама у СБ.
„То није нити наша, нити ваша ствар. То је ствар народа БиХ“, додао је он.
„Консензус о спољнополитичким питањима који је предвиђен мировним споразумом из 1995. године у овом случају је недостижан због принципијелног става Срба који су против повлачења блоковске линије између Републике Српске и Србије“, закључио је он.
Извештају, али и раду Канцеларије високог представника у БиХ подршку су очекивано пружили представници Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Представница Велике Британије Керен Пирс рекла је да ОХР остаје главни ауторитет у погледу цивилне имплементације Дејтонског мировног споразума и да то укључује британску подршку употреби Бонских овлашћења ако ситуација то буде захтевала.
Представник САД Џонатан Коен рекао је да лидери у БиХ морају да покажу вољу за пут ка Европској унији и НАТО-у.
И Влада Републике Српске упутила је 20. по реду извештај Савету безбедности УН. Након спроведених избора, Српска је, како је наглашено, спремна да са свим актерима у БиХ ради на обезбеђивању боље будућности и да гради тешње односе са свим заинтересованим странама у међународној заједници.
„Убедљива победа коалиције мора бити схваћена као супротстављање покушајима страног уплитања у изборе у БиХ. Избор Шефика Џаферовића на функцију бошњачког члана Председништва БиХ веома је узнемирио Србе. То представља изругивање владавини права и помирењу, пошто је Џаферовић доказано повезан с ратним злочинима одреда Ел Муџахид“, наведено је у извештају Владе РС.
Српска, као потписница свих анекса Дејтонског споразума, Савету безбједности УН на сваких шест мјесеци подноси извештај већ десет година.