Илузије о Западној алијанси које су грађани Србије годинама таложили коначно им је распршио Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад.
Просто, тешко је поверовати да се неко раније није сетио тих чаробних речи које откључавају српска срца за Северноатлантски војни пакт.
Потрошено је толико новца, организовано толико семинара и радионица, основано толико невладиних организација, а чини се да нико није умео тако аргументовано да убеди Србе у добробит НАТО-а.
На скупу „НАТО недеља у Београду“ његова норвешка екселенција признао је да жели да се у Србији промени јавно мњење и мишљење српског народа о тој организацији.
А онда је исукао кључни адут:
„Желимо да се у Србији на НАТО гледа другачије, јер НАТО није само војни савез, већ скуп вредности попут демократије и људских права.“
Верујемо да кад би се после таквих убедљивих амбасадорових речи радило објективно истраживање о популарности НАТО-а у Србији, резултати би били дијаметрално супротни од овогодишњих који кажу да је 84 одсто Срба против чланства државе у Западној војној алијанси.
Јер, пре норвешког амбасадора, Срби нису знали да се иза познате скраћенице крије једна хуманитарна организација са скупом вредности.
Сада је све коначно јасно.
Сазнали смо да је врхунац демократије када у Македонији пропадне референдум о уласку у НАТО и ЕУ, уз промену имена државе, али се потом финим демократским методама наговоре посланици да изгласају све против чега је био народ.
Одједном су нам отворене очи, па видимо да не постоји већа одбрана људских права него кад најмлађа чланица НАТО-а Црна Гора на „црну листу“ неподобних стави највећег живог српског песника Матију Бећковића.
Постоје ли еклатантнији примери бриге за људска права него што то показује НАТО Хрватска према својим грађанима Србима и њиховој имовини, вери, њиховом писму…
Да ли је игде постојао већи степен демократије него на толерантном Косову, које је све „државотворне“ лекције научило баш од Западне алијансе.
Све наведено дешава се у суседству Србије — на оку. Па опет смо остали слепи.
Морао је Арне Санес Бјорнстад да дође из далеке и хладне Норвешке да нам разбије затуцана уверења.
А Срби к’о Срби.
Веровали су да је НАТО војна сила која је бомбардовала њихову земљу од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
Очекивали су Срби, у својим примитивним магновењима, да им се бар неко из Алијансе извини за разорену земљу, хиљаде убијених цивила, касетне бомбе које и даље шире канцер по држави.
Мислили су Срби да је циљ НАТО-а да отргне Србију од Русије, да је са њом посвађа и уведе у вечни конфликт.
Не!
Срећом, појавио се норвешки амбасадор да просветли Србе. Подарио им је потпуну катарзу у само једној реченици.
После аргумента да је НАТО организација која се бави демократијом и људским правима, Срби немају шта више да закерају и цепидлаче.
На крају обраћања, Бјорнстад је поентирао жељом да се НАТО недеља одржава чешће:
„Ако у Београду можемо да имамо ’Фешн вик‘ два пута годишње, тако можемо и ово“, посаветовала нас је екселенција.
Не би било можда лоше и да се НАТО недеља уврсти у културно-спортско-туристичку понуду Београда, уз ФЕСТ, Битеф, БЕМУС, „вечити дерби“, Сајам књига…
А идеално је да једна од НАТО недеља почне традиционално баш 24. марта.
Да докажемо како смо све заборавили и опростили.