По многима је Француска, један од традиционалних, највећих ратних савезника Србије, забила нож у леђа нашој земљи. Међутим, историчар Миле Бјелајац каже да застава такозване државе Косово међу обележјима земаља које славе век од победе која је променила слику и историју Старог континента, не треба да нас чуди, јер је заправо слика односа Француске према њеним међународним, блоковским обавезама.
Директор института за новију историју Србије подсећа да је Француска учествовала у рату против СР Југославије 1999. и са својим представницима била присутна на Косову, а посебно се присећа улоге Бернара Кушнера. Важно је рећи и да је било Француза који су се томе противили и упозоравали на праву природу тзв. Ослободилачке војске Косова и на праву природу односа екстремних Албанаца према Србима, подсећа Бјелајац.
„Међутим, Француска је признала ту самопрокламовану државу 2008, не осврћући се на традицију односа са Србијом, водећи се искључиво својим тренутним односима са земљама НАТО-а и суперсилом САД. Овај догађај је на трагу тог легитимисања француског става према проблему Косова и Метохије и није изненађујућ“, каже Бјелајац.
Он подсећа да је Француска деведесетих пожурила да уклони сва обележја која су подсећала на раније ратно савезништво са Србијом, а десет година касније готово је поништено присуство српског савезничког елемента у поставци Француског војног музеја у Паризу. Ипак, на иницијативу Београда, српска застава враћена је у Компијенску шуму, где је, у једном вагону, потписано примирје у Првом светском рату.
Бјелајац подсећа и да је дуго година спречавано подизање српске заставе на меморијалу посвећеном искрцавању савезника на плажама Нормандије, јер је Француска била спремна да за рачун својих интереса заборави традиционално пријатељство. Све ово ипак нема везе са реалношћу када говоримо о Косову и Метохији, каже Бјелајац.
„Пет држава-чланица Европске уније такође не признаје ту квазидржаву, не признају је ни најмногољудније земље на планети, дакле, њен кредибилитет и субјективитет у међународним односима је споран. Она није члан Уједињених нација и недопустиво је, морално, а у политици је све допустиво ако имате силу, да се изједначава учешће једног савезника каква је била Србија и квазидржаве Косово. Једино ако не мисле да и она баштини део српске државности, па је застава ту по том кључу“, каже Бјелајац.
Обележавању значајног јубилеја у Паризу следеће недеље присуствоваће бројни и европски и светски лидери, најављен је председник САД Доналд Трамп, немачка канцеларка Ангела Меркел, а на свечаност највероватније путује и српски председник Александар Вучић, али и косовски Хашим Тачи. Од велике је важности како ће Србија да реагује на постављање заставе Косова у катедрали, каже саговорник Спутњика.
„У једном тренутку 2008, па и наредних година, став државе је био да наши представници демонстративно напуштају места на која се позива и делегација Косова. На крају крајева, остајање без протеста је нека врста наше сагласности са постојањем те реалности. У најмању руку, био би потребан један демарш из Београда“, оцењује наш саговорник.
Он додаје да је Србија на испиту овог времена, као и Француска, али да је управо ово тренутак да историчари упозоре на важну чињеницу. „У политици ’европског помирења‘ после 100 година, зарад политичких потреба унутар НАТО-а, изједначава се позиција свих који су учестовали у Првом светском рату“, каже он.
„Нема победника, нема поражених, сви су желели исто, како рече Митеран пред Колом — да се што пре врате својим кућама. Међутим, постоји једно прозаично историјско питање, шта би се десило да се Француска није одбранила, шта би се десило да се Србија није васпоставила победом 1918? Да ли би уопште било слободе за Пољаке, Чехе, Словаке, за део Румуна, за цео простор на коме живе Јужни Словени“, каже Бјелајац.
Он на крају разговора за Спутњик каже да се Француска очигледно није бавила питањем шта је заправо Косово, да ли се, као такво, у историји уопште појављивало, јер би узела у обзир чињеницу да је после Букурештанског мира 1913. године садашње Косово ушло у састав две српске краљевине, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.
